tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!

IZVAN SITUACIJE

- Samo to, molim  te, nemoj da me pitaš? - to nije Zoranova uzrečica, to je danas, bar za mene, neka naša “zajednička misterija“.

Nije nastala davno. Ne znam da li je održavamo ili snosimo tek nekih dvadesetak godina.

Mada, kad o svemu porazmislim, ni on me nije iznenadio. Samo je, moguće, malo “iskočio iz situacije”. 

U školi smo ga zvali “Plićak“, nekad i “Plitjak“. Ne zato što je bio glup (ni govora, npr. bio je odličan matematičar), ni zato što je govorio ekavski, nego zato što se tada, ko će mu znati zašto, poštapao nekakvim nama neobičnim uzrečicama (“kao da je sam sebi i otac i majka“). Imao je, tako mi se čini, potrebu ne da bude gore, nego da bude izvan situacije. Tada, u gimnaziji, neke naše mekše profesore, samo da nas ne bi ispitivali, prosto bi utjerali u tzv. slobodne debate. U tim rijektim prilikama, kao da je iznad  naših podvala i izvan naših tvrdoglavih razglabanja, replicirao bi onima koji su najviše plamtjeli, svojom tada dosta efikasnom frazom: “To je za mene plitko!“ Sjećam se, tih dana, Zoran mi je djelovao kao čovjek koji je došao iz svijeta u kome je i Pacifik tek jedan lavor slane vode. (I danas nešto u tom smislu mislim o Beogradu, “gradu koji odlično podnosi greške“.)

To što ga je, na isti način, ne znam da li kao nagrada ili kao kazna, i dalje pratilo kroz život, za mene je ostalo misteriozno. Možda i zato što je, bio sam uvjeren, tu “caku“, taj svoj štit, vješto uklanjao pred drugim.

Negdje pred sami rat, vraćajući se mojim “renolom“ (on je uvijek volio da citira “nepismen svet“) iz Dubrovnika, na benzinskoj pumpi u “Reci Dubrovačkoj“, dok smo čekali u redu, upitah ga, ne znam već u kakvom kontekstu, je li mu živ stric Đorđe, stric koga je on zvao “Čikaganin“, onaj isti “George“ koji ga je pomagao dok je studirao (“tako da su mi pojmovi tipa studentska menza ostali nejasni, kao guske u magli“)...

- Ne ljuti se ali to za Strica, molim te, više nikad nemoj da me pitaš!

Kasnije, preko Ivanice, do Trebinja, razgovarali smo normalno. Imam utisak, i da sam nastavio o Stricu, Plaćak bi mi pogledao kroz prste.

Još (pre)kasnije, kad mi je očajnički zatrebala jedna “naša a važna“ adresa u Sarajevu (već je bila “godina opruge“ - napeta 1990.), “Adresa“ koja mi je u jednoj važnoj stvari mogla obezbijediti par mjeseci spokoja, sjetih se Plićaka (prosto mi je zazvonio u mozgu). On je nekada bio “generacijski adresar“. Na godišnjicama mature redovno je osvježavao podatke “svih nas tamo i amo“. Bio je pravi čovjek za već opisani trenutak...

- Molim te - bio sam u panici - daj mi samo telefon, adresa mi ne treba...

- To - prekinuo me dlanom kao sabljom (u trbuhu sam osjetio, sad ne znam šta: vakuum ili crtu povučenu željeznom olovkom) - to molim te, molim i još jednom molim, više nikad, ama baš nikad... nemoj da me pitaš!

Stisnuo sam se i valjda zarekao da ću ga poslušati.

Ipak, vrijeme ide, pošto sam se ohladio, možda sam onako ne misleći o posljedicama, ponešto i upitao. On, srećom, nije ponovio ono što bih ja u ovakvom tekstu mogao da iskoristim. Ili možda jest, na neki način koji mi nije bio dostupan. U svakom slučaju, nisam mislio na ono što u potonje doba, u svojim najozbiljnijim razmatranjima, smatram našom zajedničkom misterijom.

Nedavno, dakle, dok sam na pošti ispunjavao novčanu uputnicu a on došao po neki paketić, slučajno (kao da me neka muha uvukla u dramu), upitah ga koji je danas, Zorane, datum...

Bez razmišljanja, kao nekada, u “slobodnoj debati“, odbrusio mi je s one njegove stare neuljudne visine...

- Samo to, molim te, nismo od juče... nemoj da me pitaš!

Za ovu priliku, tu je kraj svim mojim citatima...

Naravno, i dalje se viđam sa “Plitjakom“. Živimo u istoj ulici. Zgrada do zgrade. (“Preko puta oficirskih stanova“.)

Ja se već ne trudim. A i da se  potrudim, to što bih izustio, ne bi bilo pitanje. Možda tek neka zamka u koju hvatam “strance“.

Mislim na ljude koji, bar na papiru, decenijama, a neki i više od pola vijeka - nisu odavde...

Ili će, talentovano, do groba, pa i mimo svoje volje, ostati - “izvan situacije“!?

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!