tPočetna
 

ODGOVORI - KAKO DEBLOKIRATI HERCEGOVINU SA SJEVERNE STRANE

PROFESOR LUKOVIĆ DAO JE RJEŠENJE

NEPOVOLJNI GEOLOŠKI USLOVI  OZBILJAN FAKTOR RIZIKA ZA GRAĐEVINSKE PODUHVATE U ČEMERSKOM OSOJU
Nema sumnje, kao cjelina, Istočna Hercegovina ne može krenuti u bilo kakve ozbiljnije razvojne projekte, dok se ne deblokiraju njena sjeverna vrata - prevoj Čemerno. Zašto je taj problem tako dugo na tapetu, kakve su sve greške činjene ranije i šta bi trebalo uraditi danas, o tome sa Glas piše doktor geoloških nauka Radule Popović...

Lebrsnik, pogled sa Cemerna

Zahvaljujuci informaciji, koja je prezentirana u novinama "Glas Trebinja", br. 955, od 29. 12. 2006. god, a koja se odnosi na izjavu predsednika Vlade Republike Srpske o planovima za privredni razvoj dela istočne Hercegovine... Prema toj izjavi, pored drugih velikih investicionih projekata, jedan od prioriteta je i saobraćajnica  Foča (Srbinje) - Gacko. Premijer Dodik je, naime, izjavio: "........ u idućoj godini (tj. 2007, primedba autora) očekuje se početak radova na magistralnom pravcu Gacko - Foča, preko Čemerna ........" Ova izjava je bila povod za osvrt na geološke probleme, koji očekuju graditelje tog puta.

Još  u antička vremena to je bio jedan od glavnih saobraćajnih pravaca, koji su povezivali jadransko primorje (Dubrovnik) sa unutrašnošću Balkanskog poluostrva. NJome su vekovima tutnjale vojne horde, trgovački karavani i seljakanje stočara nomada. Ostaci kaldrmisanog antičkog puta očuvani su do danas u dolini reke Mušnice. Značaj ovog koridora  ozbiljno je umanjen tokom austrougarske okupacije, naročito kada je izgrađena železnička pruga dolinom Neretve. Ujedno, to je vreme kada je veliki deo istočne Hercegovine ušao u sastav Crne Gore. Oba ova faktora uslovili su zamiranje transporta pravcem Dubrovnik - Trebinje - Bileća - Gacko - Foča - dolina Drine, Lima, odnosno preko planine Tare i Zlatibora prema centralnim delovima Balkanskog poluostrva i dalje na istok, jugoistok, odnosno sever i severoistok.

Ali, ovaj koridor je i dalje ostao značajan predmet interesovanja mnogobrojnih planera posle raspada austrougarske carevine i formiranja Kraljevine Jugoslavije. Rezulat toga je izgradnja železničke pruge Beograd - Sarajevo, preko Užica i Višegrada, sa danas veoma atraktivnom tzv. "šarganskom osmicom".

Potom slede izgradnja uskotračne pruge kroz Popovo polje do Zelenike, odnosno preko Bileće do Nikšića, a zatim od Ustiprače do Foče. Ostalo je, dakle, stotinjak kilometara pa da se izgradi pruga od Foče do Bileće preko Gacka, čime bi Beograd bio povezan direktnom železničkom vezom sa Dubrovnikom i Hercegnovim (Zelenikom).  Na žalost, nije došlo do realizacije tog projekta, jer je sve planove u tom smislu zaustavio požar Drugog svetskog rata.

Zahvaljujući ratnim događajima iz 1943. god. u dolini reke Sutjeske i želje političkog establišmenta, posle Drugog svetskog rata, i namere da se ovekoveči uspomena na te događaje, lako je donesena odluka da se za nakraće vreme i sa najmanje novčanih sredstava, izgradi jedna drumska saobraćajnica, kako bi učesnici velike proslava 1958. god. mogli da dođu i odaju poštu poginulim, a uzdignu slavu preživelih.

IZGRADNJA MAKADAMSKOG PUTA GACKO - FOČA

Izgradnja puta Gacko - Foča poverena je Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Ovaj ozbiljan inženjerski zahvat bio je poveren mladim i neiskusnim stručnjacima uz zahtev da se sav posao završi u što kraćem roku i sa što manje finansijskih troškova. Zbog svega toga projektanti su se odlučili da delove puta, koji je već postojao (kao što je slučaj sa deonicom Gacko - Čemerno, izgrađenom još u vreme austrougarske okupacije) rekonstruišu, a izgrade nove deonice gde su ranije postojale samo pešačke staze. U ovaj drugi deo ulazi i deonica Čemerno - Tjentište. Takvo opredelenje doprinelo je da projektovana širina puta, od 6 m, duž cele trase nije realizovana, već je na pojedinim deonicama bila manja, što je ostalo sve do danas. Projektanti su ga svrstali u kategoriju puteva sa makadamskim kolovozom. Ubrzo, nakon puštanja u saobraćaj, ovaj putni pravac  privukao je veliki broj automobila, kamiona i drugih sredstava javnog transporta. Postala je veoma značajna saobraćajnica, što je imalo za posledicu odluku da se posle nekoliko godina rekonstruiše u smislu asfaltiranja kolovoz. Međutim, širina, mnogobrojne krivine i usponi pretrpeli su samo neznatne promene.

Brzina izgradnje, nedovoljna proučenost geoloških uslova, duž trase puta, imali su za posledicu aktiviranje fosilnih klizišta u Čemerskom osoju. Pola je veka prošlo od početka gradnje ovog puta, a klizišta su i dalje veoma aktivna. Za to vreme progutala su ogromna finansijska sredstva u bezuspešne sanacije. Zašto?   

GLAVNE GEOLOŠKE OSOBINE ČEMERSKOG OSOJA

Prostor između planinskih venaca Volujak - Jabuka planina (visina preko 2000 m), s jedne strane i Čemerno - Živanj (n.v. preko 1500 m), s druge strane, izgrađen je od sedimenata, u prošlosti definisanih kao "durmitorski fliš". To je jedan litološki kompleks u čijem se sastavu nalaze: peščari, sitnozrni konglomerati, laporci, glinoviti laporci, glinoviti peščari, tankopločasti krečnjaci i laporoviti krečnjaci. 

U većini slučajeva to su slabo konsolidovane stene. Ako se tome doda da su formacije durmitorskog fliša uklještene između krečnjačkih masiva već pomenutih planinskih venaca, da su to istovremeno i tektonske granice (razlomne strukture) duž kojih je došlo do snažnih sabijanja, odnosno približavanja krečnjačkih masiva Volujak - Jabuke, s jedne strane i Lebršnik - Živanj s druge strane, slabo vezane formacije durmitorskog fliša našle su se uklještene, što je za posledicu imalo snažno ubiranje i lomljenje ovih formacija. Pomenute razlomne strukture su reversnog karaktera, definisane kao kraljušti, koje su i danas aktivne.

Pomeranje   krednog krečnjačkog masiva Lebršnik -Živanj, prema severoistoku, sabilo je durmitorski fliš ispod trijaskog krečnjačkog masiva Volujak - Jabuka. Rezultat takvih tektonskih događanja je veoma komplikovan tektonski sklop Čemerskog osoja.

Ako se ima u vidu litološki sastav i tektonski sklop, onda je lako objasniti da je durmitorski fliš jedan veliki kolektor podzemnih voda. Svakako da se to manifestuje mnogobrojnim izvorima vode, od kojih nastaju manji ili veći potoci, rečice i reke.

Među najznačajnije vodotokove spadaju reke: Izgorka (ili gornji deo Sutjeske), Jabušnica i Klobučarica. Sve tri ove reke se sastaju blizu Sastavaka  odakle, u stvari,  nastaje reka Sutjeska, takoreći naposredno ispred, izuzetno tesne, klisure zvane Vratar.

Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, jasno je šta će se dešavati sa geološkim formacijama, ako se bilo gde dublje zaseku. Polomljene formacije, sa dosta glinovito-peskovito-laporovite komponente i sa dosta podzemne vode, uz dodatne količine u vreme jesenjih i proletnjih kiša, kao i topljemnjem snega, koga na ovom prostoru ima dosta, lako se aktiviraju ne samo savremena već i fosilna klizišta, čija dubina do danas nije definisana.

Pretpostavlja se da se pojedina klizišta, mestično, prostiru i preko 100 m u dubinu. To dalje, govori da je ceo taj prostor veoma nepovoljan za građevinske poduhvate. Svako onaj ko se upusti u tako ozbiljan posao mora znati kakvi ga problemi očekuju i svakako da im mora biti dorastao.

NEKA RAZMIŠLJANJA I PREDLOZI MOGUĆIH REŠENJA

Polazeći od iznetih podataka, očigledno je da prostor između Čemerna i Vratara, za krupnije građevinske radove, predstavlja ozbiljan izazov. Ako se tome dodaju dosadašnja nepovolja iskustva, onda se ne smeju dozvoliti bilo kakve improvizacije, jer su dovoljna tri promašaja projektanata i garditelja.

Prvi promašaj desio se pri projektovanju i izgradnji puta 1956 -1958. god. Ova trasa je na mnogim mestima zasekla klizišta, a do velikih pomeranja došlo je naročito u središnjem delu Čemerskog osoja.  Drugi promašaj je izgradnja šumskog puta 1960. godina dolinom reke Jabušnice. Tada je, za vreme poplave i aktiviranjem klizišta put u dužini od oko 8 km skoro potpuno uništen. I, treći slučaj je izgradnja obilaznice kroz Oprešić.

U sva tri slučaja projektanti nisu vodili računa o geološkim karakteristikama terena.  Ovakvi propusti su prosto nedopustivi, tim pre što su, još od pre Drugog svetskog rata, u vreme pripreme za izradu projekta uskotračne pruge od Foče preko Gacka do Bileće, geolozi obišli ceo teren, kojim je trebala da prođe trasa pruge.

Tada je profesor Milan Luković (doktor geoloških nauka i otac inženjerske geologije u Jugoslaviji) ukazao na sve geološke probleme. On je skrenuo pažnju na tada jedino rešenje, koje je podrazumevalo da trasa pruge po izlasku iz Vratara skrene u dolinu reke Jabušnice, ali da se ne proteže desnom (jugozapadnom), već levom (severoistočnom) obalom Jabušnice, odnosno da se useče u padine planine Jabuke.

Takvim rešenjem bi se izbegla klizišta u nižim i srednjim delovima korita Jabušnice, a stvorili bi se uslovi da se trasa bezbedno popne na stabilne terene. Ovo ima svoje puno geološko opravdanje, jer se na toj strani nalaze znatno otpornije krečnjačke formacije čiji slojevi padaju prema severoistoku tj. u planinu, za razliku od jugozapadne strane Jabušnice, gde se nalaze labilne geološke formacije durmitorskog fliša, sa padnim uglom takođe prema severoistoku, gde u takvim uslovima bilo kakvo zasecanje ovih formacija odmah aktivira foslina klizišta.

Bitna je činjenica da se klizišta javljaju u vertikalnom rasponu od oko 850 m nadmorske visine do oko 1150 m n. v. i na dužini (horizontalna projekcija) od oko 5 km.

Na svu sreću, situacija nijen beznadežna. Naime, predlog profesora Lukovića (osim što je bio, već i to vreme, profesor Univerziteta, bio je član Srpske akademije nauka, a posle Drugog svetskog rata i rektor Tehničke velike škole u Beogradu)  ne samo za prugu, već i za projektovanje, odnosno izgradnju novog puta, je apsolutno prihvatljiv.

Uz ovu varijantu mogu se još dve priključiti. Jedna je sličćna Lukovićevoj. Trasa puta  bi se protezala desnom obalom reke Izgorke. Na ovoj strani položaj geoloških formacija je sličan onim na padinama planine Jabuke, pa bi se time uticaji klizišta sveli na najmanju meru. Ovom trasom put bi se relativno lako mogao popeti do stabilnih terena, a odatle pored Lebršnika izašlo bi na Čemerno. Treća varijanta podrazumevala bi izgradnju tunela, od najniže tačke klizišta (verovatno kod Trnove luke) sa izlaskom u izvorišni deo reke Mušnice (kod Vrbe).  Obzirom na dubinu klizišta, istina je da bi i ovde moglo biti određenih problema, ali savremena tehnologija gradnje bi uspešno mogla da reši eventualne probleme.

Prve dve varijante imaju određene nedostatke naročito u zimskom periodu zbog teškoća oko održavanja saobraćaja u uslovima visokog snežnog pokrivača i 5 do 10 km duže trase, što ne bi smelo da se zanemari. Treća varijanta, po svemu bila bi najprihvatljivija. NJome bi se u svim uslovima obezbedilo normalno odvijanje saobraćaja i bezbedno putovanje.

Ovo nisu i jedine varijante. Obzirom na savremenu tehnologiju gradnje puteva sigurno je moguće naći i druga rešenja. Ali, u svim slučajevima nužno je izvršiti odgovarajuća inženjersko-geološka  (geomehanička) i hidrogeološka ispitivanja, a u slučaju tunela i izradu minimalnog broja bušotina na njegovoj osovini, čime bi se dobili neophodni podaci za potrebe izrade najcelishodnijeg projektnog rešenja izgradnje puta. Jezgro bušotina bi takođe bilo geomehanički ispitano.

ZAKLJUČAK

Na osnovu svega napred navedenog moguće je izvući nekoliko konstatacija:

1. Tri stručna promašaja u Čemerskom osoju su previše. Niko nema pravo da poreskim obveznicima udara nove obaveze, a putnicima nesigurna putovanja i da pri tome niko ne snosi bilo kakvu odgovornost.

2. Moraju se poštovati geološki uslovi izgradnje odgovarajuće drumske saobraćajnice, jer su troškovi inženjersko-geoloških ispitivanja, u odnosu na moguće  štete, tako-reći beznačajni.

3. Svaka struka treba da uradi svoj deo posla da bi se postigao konačan uspeh.

4. Magistralna saobraćajnica kakva je Gacko - Foča, ne sme više nikada da bude problematična, da bi gutala enormne novčane iznose  za sanaciju klizišta i ugrožavala bezbednost saobraćaja.

LITERATURA

1. Bešić Zarija, 1958: Još nešto o geotektonici Crne Gore. Geološki glasnik, knj. II. Titograd.

2. Luković Milan, 1940: Izveštaj o geološkim istraživanjima za potrebe izgradnje železničke pruge Foča - Bileća. Fond stručnih dokumenata Jugoslovenskih želenica, Beograd.

3. Popović Radule, 1960: Izveštaj o uzrocima štete na šumskom putu Grab - izvor Jabušnice, u izvođenju Komunalnog građevinskog preduzeća "Gat" Gacko. Fond stručnih dokumenata KGP "Gat", Gacko i lična arhiva.

Radule Popović

TRAGOM POLITIČKIH DOGOVORA - Izvršni savjet opština Istočne Hercegovine jasno je poručio: ako se ne izgradi put Foča-Gacko, Hercegovini neće mnogo značiti ni razvojni projekti koji su najavljeni. Podsjećamo, u Istočnoj Hercegovini gotovo da nema robnog saobraćaja po njenoj vertikali zbog poznatih problema sa prevojem Čemerno.

Taj putni pravac je hercegovačka žila kucavica, i, ako se ne izgradi i profiliše u optimalnom kapacitetu, i dalje će biti snažan faktor novog iseljavanja sa ovog područja.