tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

IZ NOJEVIH JAJA

Pričam vam o jednom trebinjskom malom bogu - o Mlađu. Ima u ovom gradu više malih bogova, ali Mlađo mi stalno duva u uho.

Nije vlast. Ne, to ga nikad nije interesovalo. Pomalo, vlasti se vazda i gadio. Naginjao je “građanima“, “Trebinjcima“, “raji“, hoće se reći “opoziciji“, pa, ako se dalje ne ćuti - ulici.

(“Glavnoj i Jedinoj“).

Novo je samo to što je danas jači nego ikad.

Nema mnogo para. Doduše, nema ni malo. Iako, i danas zna da kaže: “Komodam se ko niko moj!“

Odmalena, priznaje, znao je da odgovori, ali samo pod jednim uslovom - da ga niko ništa ne pita.

Tako, na sve sile, kad je dozreo, upisao se u tu Tehničku školu. I jasno, od prvog časa, kad su ga prozvali, udario je po svome.

“Oni pitaju, a ja šutim.“

“Oni ne pitaju zašto.“

“Zato - opet pitaju.“

“A ja opet šutim.“

Ne pitaju ga zašto šuti, nego, po starom, pitaju danas što su pitali juče, i tako svaki dan.

“Ko da meni fali dana!?“

Tako, na sve jade, za punih sedam godina, dovukli su ga do četvrtog razreda.

Samo jedan razred nije ponavljao. Ne sjeća se koji. Sumnja na posljednji, četvrti.

Na kraju, pustili su ga samo da ga “skinu“.

“Danas, primitivci bi rekli: s one stvari.

Ne, nije bilo to u pitanju...

“Opsesija mog direktora bila je samo da me što prije skine sa spiska.“

Ali, malo prije nego što ga je skinuo, Mlađo je osjetio nojeva jaja ispod stomaka.

Tako nekako, dogodilo se da je mali bog, kome je rođeno ime Mladen, direktoru Tehničke škole zatražio ništa manje nego - stan?!

- Štaaaaaa!? - fin čovjek, ali morao se zabezeknuti, bar u ovoj priči.

- Pa stan?!

- A na temelju čega, moj Mladene?

- Na temelju toga što sam u ovoj školi proveo više vremena nego neki profesori koji su davno dobili stanove, a, što se mene tiče, nikad im ne bi dao diplomu?!

- A zašto, “Profesore“ - direktor se nakratko snašao, probajući da Mladenu “podigne rep“?

- Zato što ni mene, ovako pametnog, koga pola grada zove Malim Bogom, za punih sedam godina, nisu bili u stanju da nauče ni ono što su, ne dirajući knjigu, utuvili svi oni koji će kod mene raditi od sada pa u narednih dvadeset i kusur godine!

Mahnuo je rukom, pokazao na sve oko sebe, i rekao doviđenja “direktoru koji me, i ovom mu se prilikom do jaja zafaljujem, pazio bolje nego otac“.

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!