tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

LAŽNO SVJEDOČENJE

Išlo je ovako.

Prvo se Jovica raspričao, podigao, i počeo da raskovitlava ruke.

Blavor nije odmah reagovao. Čekao ga je da završi.

Kako se Jovica nije baš brzo gasio kad bi se uždio, a malo je dana kad bar ne tinja, mogu reći da se Blavor baš načekao.

I, kao i obično, kad je Jovica bio na vrhuncu (crven, štrca mu iz usta), Blavor se skočio i opsovao mu Majku Fašističku.

Obje riječi pišem velikim slovom, jer ih je i Blavor podvukao, i pride, ponovio nekolika puta.

Kako je Jovica reagovao?! - preskačem. Da opisujem, trajalo bi dugo, a nije bitno za priču s naslovom Lažno svjedočenje.

Elem, svi smo poustajali i stali između njih.

Da nismo, pala bi krv.

Preskačem i period pacifikacije, pa nastavljam sa prvim Blavorovim razgovjetnijim “popunjavanjem praznina“...

- Šta me svi gledate, šta sam uradio, šta?!

- Ništa, dobro je bilo.

Za koji minut, opet se podigao...

- Šta sam mu reko?! Ništa! Baš ništa!!!

Opet nije bilo nikog da mu potvrdi, zato je Blavor krenuo redom, premještajući se sa stolice na stolicu.

- Blagota, bio si svjedok, jesam li mu ja nešto opsovo?!

- Ne znam, nisam slušo.

Predahnuo je, pa prešo kod Rada...

- Radojica, rode, opsovah li ja nešto Jovici?

- Ne znam.

- Nisam, Rade, života mi, ništa! Evo, bio si tu, sve si čuo!?

S Rada, prešao je na konobara Milana...

- Milane, ču li ti za našim stolim neku psovku?!

- Ja radim za šankom...

- Ali imaš velike uši...

- Eto, imam.

- Pa, ču li ti, Milanče, brate moj dragi, da ja nekom opsovah Mater...

- Ne čuh.

(Jovica je sjedio na drugoj strani i upumpavao kiseonik armiran našim nogama i ramenima!)

Blavor je, jasno, pitao i ostale. Dobio je uglavnom slične odgovore.

Kako je noć odmicala, izgledao mi je sve mlađi. Namah, ko momčić od petnaestak godina.

Kad smo krenuli kući, uhvatio me za ruku...

- Ti nećeš slagat, molim te reci, opsovah li ja Jovici noćas Majku Fašističku?!

- Ne.

- Eto, fala bogu da još ima uračunljivih.

Kad sam došao kući, popio sam dvije krigle hladne vode, sjetio se Jovicinih ruka i raskolutanih očiju pod kafanskim lusterom, i ponovio, popunjavajući nove praznine...

 - Ne opsova, sad bi već smio i da se zakunem!

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!