tPočetna
 

intervju - rADIVOJE BRATIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

ZAŠTO SE JEVREJIN ZAPREPASTIO U HERCEGOVINI

Predpostavljam da ste  i vi u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovih dana imali mobilno stanje. Požari još plamte. Trenutno, imate li izvještaj koliko je šuma izgorjelo, kolike su površine zahvaćene i kolike su materijalne  štete?

- Ja moram da kažem da nije samo pitanje šuma i požara. Kada je u pitanju ovo ministarstvo, ima i drugi problem. Generalno, problem je suša. Sa druge strane, mi imamo pitanje usjeva  i uticaj suše i svega ovoga, hajde da to nazovemo nepogodom. Logično da pratimo tu situaciju, tim prije što se javno preduzeće Šume Republike Srpske nalazi u sklopu ovog ministarstva, te smo, i sa te strane, najneposrednije   zainteresovani.

Mi dobijamo svakodnevno informacije preko službi javnog  preduzeća. Naime, ne znam da li vaši čitaoci znaju da su svi  ljudski kapaciteti javnog preduzeća angažovani. Oni su svi u šumama u smislu intervencije i izviđanja, što je potrebno da se preduprede mogući   požari. Sa druge    strane, Javno preduzeće angažovalo je ljude za gašenje požara. Vrlo smo zainteresovani posebno u pitanju visokovrijednih šuma  da se spriječi bilo kakva šteta, de se spriječe  požari odnosno - katastrofa. I ekonomska, i ekološka, ali ja prije svega govorim o ekonomskoj katastrofi, odnosno o šteti, koja se može proizvesti.

Na žalost, u Višegradu je toga bilo, naročito u području gdje imamo i   minska polja došlo je do zahvatanja požarom i visokovrijednih   šumskih kompleksa. Kada su u pitanju površine, štete i ostalo, to se svakog trenutka mijenja. Mi to pratimo, a, sa druge strane, i opštine su formirale svoje komisije. Ovdje u Trebinju znam da je formirana komisija za procjenu šteta i   mi ćemo imati podatak već sutra.

Ono što želim da istaknem u ovom trenutku jeste činjenica da nisu zahvaćeni kompleksi  visokovrijednih šuma u Hercegovini.

Bilo je opasnosti i u području Bijele Gore, gdje sam išao na lice mjesta. Bio je problem i u Podveležju u Nevesinjskoj opštini, u Viduši u bilećkoj opštini... razvijao se požar koji je zaustavljen i možemo reći da je napravljen uspjeh.

Na žalost, ono što moram  da kažem je, iako je angažovana Civilna zaštita i vatrogasne jedinice sa svim svojim  kapacitetima,   stanovništvo nije odgovarajuće reagovalo. Ja to mogu da kažem odgovorno, jer   nije dalo podršku, a podrška može da bude različita.

Možemo mi svi uzeti traktor  i dovesti  neku cisternu   vode sa Trebišnjice ili nekog vodotoka tim ljudima koji neposredno učestvuju u gašenju. To je izvanredna pomoć. Pomoć nije bila izražena u odgovarajućoj mjeri.

Ovogodišnji požari, izvjesno,  aktuelizuju pitanja   vezana za protivpožarnu zaštitu. Koliko su naše šume zaštićene? Da li je zakonska regulativa adekvatna? Kakvo je stanje u praksi? Stiče se utisak da smo daleko od reda i kao da  nam nije stalo do zelenog bogastva koje imamo?    

- Generalno, ja mislim da jedinice    civilne zaštite, odnosno današnje  vatrogasne jedinice, poći ću od njih, nisu odgovarajuće spremne  isključivo u smislu  tehničke  opremljenosti. Jesu spremne kada je u pitanju voljni momenat. Kada je riječ o Hercegocvini, ovo je malo područje  i najracionalnije je napraviti jednu dobru ekipu, koja   bi se, u slučaju potrebe i razdvojila na dva tri dijela, intervenisala i imala  adekvatnija materijalno-tehnička sredstva.

Isti je problem kad su u pitanju šume RS. Ja mogu da kažem da nisu sprovedene odgovarajuće   mjere. Stalno je prisutno pitanje zakonske regulative. Ja sam neki dan, kad mi je postavljeno pitanje za inspekcijske službe, kada je u pitanju kontrola hrane,  da li je dobar zakon, odgovorio da je zakon dobar, ali ne postoje istrumenti za sprovođenje zakona. Nije pitanje zakonske regulative, to je manje ili više    u redu, međutim, pitanje je naših finansijskih mogućnosti i racionalizacije, vezano za ovo što sam predhodno rekao. Ono što imamo  moramo zaista racionalno iskoristiti i napraviti za Hercegovinu jednu dobru mobilnu ekipu koja    je spremna   u svakom trenutku djelovati.

Zamislite da sada imamo 7-8   operativnih vatrogasnih vozila, a ne ova stara 30 do 40 godina za koja  ne znate dokle će stići?! U tom smislu mora se ozbiljno o tome razmišljati i  djelovati i napraviti na nivou Hercegovine jednu mobilnu ekipu spremnu da uvijek djeluje. Postavlja se pitanje o potrebi nabavke kanadera, ali imamo li mi dobro vatrogasno vozilo i šta treba da uradimo do kanadera i to je stvar o kojoj    treba ozbiljno razmišljati i na zajednici opština Hercegovine.

Ja sam mišljenja da treba napraviti   dobru mobilnu ekipu, a, takođe, i da se ti ljudi  adekvatno   finansijski stimulišu.

Nemam utisak da se mnogo ulaže u preventivu. Koliko   oni koji gazduju šumama te šume pripremaju za slučaj požara?

- Od kada sam ministar, najlakše mi je reći u javnosti kakvo  je katastofalno stanje kada su u pitanju šume, poljoprivreda itd. Nije odgovarajuće ulagano. Kad vam kažem     da  gubici iz prošlosti  u Srpskim šumama iznose oko 33 milona, onda   je jasno da Javno preduzeće u  prošlosti nije izdvajalo ni za prostu reprodukciju a kamoli za sredstva za zaštitu šuma.

Sada pravimo zaokrete u tom smislu i kad je u pitanju ulaganje u obnavljanje  šumskog fonda. To su stvari na kojima sada vrlo ozbiljno radimo da i  Šume RS mogu djelovati kad je u pitanju požar.

Kakav je vaš lični pogled na kras? Da li je kras nešto što treba poštovati kao prirodni  fakt ili nešto što na što treba reagovati?

- Kad je u pitanju karst, mi to moramo prihvatiti kao realnost. Očigledno, pokazali smo kroz donji dio hidrosistema Trebišnjica da se ovdje mogu obezbijediti    dobri   uslovi življenja. Ne ulazeći u to koliko se zemlja intenzivno obrađuje,  ja kažem   da su stvoreni odlični uslovi da se blagodet sunca koristi maksimalno jer imamo vodu. Ja takođe insistiram da se ta priča  nastavi i kad su u pitanju srednji i gornji horizonti. Dakle, možemo stvoriti dobre uslove. Na proteklom simpozijumu bio sam energičan i pomalo frustriran kada  su se pojavile ideje da se mijenja ovaj koncept. Ako je neko istraživao karst 50 godina i došao  do nekog koncepta i sada neko, na   osnovu nedovoljnih istraživanja, negira postojeći koncept, onda sve to treba ozbiljnije razmotriti.  Oni koji dolaze sa malim nizom podataka  pokušavaju dokazati  da je sve ovo bila naša zabluda. Ako jeste onda smo mi kao društvo u velikom problemu. Definitivno, mi moramo sve iskoristiti da bi narod opstao na ovom karstu, uprkos   svim problemima koji se pojavljuju. Uostalom, mi smo već naučili   na  koji način možemo da iskoristimo blagodeti karsta.

U Hercegovini, iako je kamenita, govori se o poljoprivredi kao razvojnoj  šansi? Da li vi mislite da je takvo favorizovanje poljoprivrede realno?

- Ja   sada postavljam pitanje šta je ralno na ovim područjima. Doba industrijalizacije  na  stari   način    je  davna prošlost. Toga više nema. Šta ostaje kao realnost? Uprkos činjenici da je ovo karstno  područje, ako zadržimo koncept kada je u pitanju hidro-sistem Trebišnjice u njegovom kapacitetu kako je planiran i projektovan,  onda odgovorno tvrdim  da     realne mogućnost za takav tretman poljoprivrede imamo. Imamo Nevesinjsko polje površine 10.000  hektara, Gatačko polje neću spominjati kao relevantno u tom smislu, Dabarsko i Fatničko polje i na kraju Trebinjsko i Popovo polje. Nedavno je bio jedan Izraelac ovdje i čudio se, pitajući me: “Gospodine ministre, zar ovo bogatstvo ne koristite?“. Pogledajte koliko su iskorišteni i Trebinjsko i Popovo polje? Zar uopšte treba dilema te vrste?

Dok mi govorimo da je poljoprivreda  razvojna šansa, traje   depopulacija Hercegovine. Nedavno je stigla vijest da je u  Bileći za šest mjeseci rođeno samo 20-ak beba?! Makar i ne bila u dlaku tačna,  logično je pitanje može li poljoprivreda biti tako brz i tako adekvatan odgovor da bi se tretirala  strateški  tako ekskluzivno?

- Ja o Bileći  pričam na poseban način, jer je doživljavam  kao  najveći problem  Hercegovine. To je područje gdje smo ostali bez poljoprivrednih površina, gdje nema šume i  resursa. Ja sam   nedavno   rekao na Skupštini da mi  ne  vodimo računa o   onome što se zove resurs. Sada  dolalizimo  do onoga što se zove resursna renta.  Mi znamo  da je Bilećko polje potopljeno. Zato se ponovo postavlja pitanje resursne rente?   Je li odgovarajuće nadoknađeno ono što je izgubljeno? Tu  nije pitanje otkupa već te resursne rente?!

Dakle, ono što je društvo uzelo, da li se vraća u odgovarajućem procentu onome od koga je uzeto. To je suštinsko pitanje.

Još  nešto o poljoprivredi, u kontekstu vašeg pitanja.  Primjer iz Izraela.  Oni tamo vode vodu stotinu kilometara,  imaju svaki dan 42 ili 45 stepeni Celzijusa, a izvoze poljoprivrednih proizvoda koliko cijela Jugoistočna Evropa?!

Kako intenzivirati razvojne procese u agraru i koliko na to mogu uticati razvojni fondovi kojima upravlja Vlada RS?                                                                                                    

- Istočni   i jugoistočni dio RS dobio je poseban tretman u tom smislu, kao značajno nerazvijeniji u odnosu  na druge dijelove RS. Dakle, postoje mogućnosti, ali za mogućnost treba i pameti. Neko  mora sjesti i osmisliti održiv projekat ili projekte. Nedavno je meni  došao jedan Bilećanin koji živi u Banjaluci i donio  projekat  za razvoj kozarstva. On je radio studiju izvodljivosti      i stopa rentabilnosti u njegovom projektu bila bi 9. Ako to može, onda je to fenomenalno. Ima i drugih projekata, ne samo iz oblasti poljoprivrede. Neophodno je da društvene zajednice angažuju stručne institucije, da  naprave kvalitetne projekte, da dobiju  povoljne kredite i da počnemo jedan realan razvoj.

Još uvijek imamo problem da napravimo projekat jer nemamo dovoljno stručnih ljudi. To je za mene najveći problem. Problem svih problema.  Projekat bez kadra ništa ne znači, čovjek je suština i centar oko koga treba sve da se vrti.

Da li, i pored činjenice da je ekonomski momenat dominantan, imate nešto za što bi moglo da se kaže da je naš model razvoja poljoprivrede?

- Uzeću slučaj Trebinja. Neću ići dalje. U Trebinju je realno da imamo neholiko hiljada hektara plantaža vinograda. Ovome ne  treba nikakav komentar?! Treba da imamo ono što je Vukoje uradio i da imamo geografski zaštićeno     porijeklo proizvoda, a možemo ako ga tu proizvodimo. Ne možemo imati vino  sa geografskim porijeklom, ako  ćemo  ga uvoziti iz Makedonije, Čitluka ili bilo od kuda. Imamo vodu, sunce, tlo, sve prilagođeno tome. Ovo je nešto najrealnije i najhitnije što se mora uraditi. Za ovu godinu podsticajnim sredstvima za poljoprivredu izdvojeno je nekoliko miliona za izgradnju sistema za navodnjavanje. I niko se nije prijavio (osim iz Bijeljine sa malim iznosom), ali  niko se iz Hercegovine nije prijavio?! Zašto ne radimo sisteme u Popovom polju? Besmislica je ići u 21. vijek bez sistema za navodnjavanje, i bez toga pričati o bilo kakvoj poljoprivrednoj  proizvodnji.

Magistrirali  ste iz oblasti    hidrotehničkih melioracija, doktorirali na vodoprivrednim sistemima. Vaš naučni rad kao da je direktno vezan za Hercegovinu i njene potencijale. Iz ugla vaše struke, molim vas, rezimirajte: šta su nam dali multidisciplinarni projekti - energetika, vodoprivreda, poljoprivreda? Na kom nivou  je sve to realizovano? Šta je ostalo da se uradi?

- Bez  ikakvih pretenzija, relevantan sam što se tiče hidrotehničkih oblasti. Imam, s jedne strane kontakt sa hidrotehničkim melioracijama, dakle, sa onim što je najneposrednije vezano za biljku, odnosno za tu vrstu prizvodnje energije, jer je i hrana   jedan vid energije, odnosno   pretvaranje vode u drugi vid energije. Ja sam kao model imao hidrosistem Trebišnjice. Bio sam tužan kada su prije 20-ak dana ljudi došli  sa nekim drugim razmišljanjima, neuvjreljivim pričama kako taj sistem treba potpuno    prekomponovati i  promijeniti  kada su u pitanju Srednji i Gornji horizonti. Ja sam zbog toga, rekoh, i frustriran. Zar je moguće da   se nešto što je istraživano 50-ak godina može potpuno devalvirati? Ja ne kažem, u dijelovima i pojedinostima u kojima se ide u viša  istraživanja, da se nešto koriguje, ali  nije logično da se potpuno promijeni koncept. Dakle, ili su nas držali svih tih godina u zabludama ili je problem stvoren sada?! Mi ovaj problem moramo hitno riješiti. Nema čekanja kada je u pitanju hidroenergetski   potencijal, ali i kad je u pitanju korišćenje vode u poljoprivredne svrhe.

Hajde da vidimo koliko se navodnjavaju Popovo i Trebinjsko polje? Potpuno beznačajno! Zašto nemamo bar  neki strateški koncept da u narednih nekoliko godina imamo 4-5 hiljada hektara pod vinogradima?

Recimo,  Hrvati  ruše Hvar da sade vinograde. Mi imamo  sve pripremljeno, imamo vodu imamo sve a ne radimo ništa? U tom smislu, ovdje se treba definisati koncept koji se zove korišćenje blagodeti ovoga područja. Nisu u pitanju    samo vinogradi već i druge višegodišnje kulture. Imamo    i    Ljubomirsko polje. To je budućnost. Vinogradi  voćnjaci i ostalo. Treba da imamo upravljanu prizvodnju i  to je nešto što moramo obezbijediti. Bez toga ne možemo pričati o proizvdnji i intenzivnom korištenju naših resursa.

U cjelini  gledano, kada govorimo o resursima i potrebi da se konačno pokrenu, kako u tome vidite ulogu finansijskog sektora danas?

- Ja stalno govorim da novaca ima i mislim da će, formiranjem Investiciono-razvojnog fonda, banke shvatiti da ne mogu imati one, ja ih   zovem zelenaške kamate. Mi smo imali u poljoprivredi regresiranje kamata i one su odmah otišle sa 7 na 9 pa na 11 odsto. U čemu je svrha svega toga? Mi regresiramo kamatu, a oni podižu?! Za koga radimo - za banku. Ja mislim da će ovo biti jedan regulator, sa jedne strane kad su u pitanju kamate, a s druge strane - opet se vraćamo na sredstava za istočni dio RS. To je šansa da podignemo onih 3 do 4  hiljade  hektara vinograda.

Neophodno je da se svi mobilišemo, od mene kao Hercegovca, pa preko svih dalje.

Kad se uputite u Hercegovinu, kuda idete?

- Iz Banjaluke idem preko Mostara  i LJubinja, kroz Popovo polje, i svaki put tužan sam zbog onoga što sam ranije rekao, jer nema zadovoljavajućih  pomaka   uovom smislu.

Bili  biste možda tužniji da idete preko Čemerna?!

- Ponekad idem i tuda i osjaćam se i jadno i čemerno. Logično zbog puta  za koji nema boljeg izraza nego što sam rekao. Raduje me odlučnost svih političkih faktora u Hercegovini da se  insistira da se pokuša što prije riješiti to pitanje. Nije samo problem preko Čemerna,  već  i cijela relacija od Broda do Gacka je jadna i čemerna.

Ovdje vlada mišljenje, o tome se javno govori, da  su Hercegovci i Hercegovina unekoliko zapostavljeni u RS?!  Koliko   je  to, po  vašem mišljenju,  utemeljeno?

- Nemam taj utisak. Onoliko koliko smo agilni i aktivni,koliko smo odlučni, toliko nas neko i uvažava. Sa kakvim smo projektima i programima otišli prema vladi RS? Nije bitno kojoj, ovoj ili predhodnim vladama? Jedino oko čega smo se složili jeste priča oko Čemerna, priča o Gornjim horizontima, međutim, zar je neko kriv šo mi poslije 60 godina diskutujemo je li koncept za hidrosistem onaj ili je novi? Logično je da Banjaluka nije za to kriva.

Osjećaj  izolovanosti moguće da se temelji   na činjenici da je naš robni promet zatvoren prema Dubrovniku. Istovremeno  imali smo zatvoren finansijski promet sa istočnim susjedom, gotovo nikakvu ekonomsku saradnju sa Crnom Gorom,  gotovo nikakve saobraćajne veze sa Mostarom, i poznatu blokadu na Čemernu? Uz to, narod često reaguje na centralizovano odlučivanje, posebno  u   komunalno građevinskoj oblasti. Otud, pretpostavljam, osjećaj da je Hercegovina Bogu iz leđa?!

- U tom smislu, vi ste  u pravu, ali ima tu stvari na koje ne može uticati ni Banjaluka ni bilo ko. Kad je u pitanju naš istočni sudjed, odnosno naši susjedi, to je neko drugi kreirao, a ne vlada RS.

Kad je u pitanju južni susjed, činimo sve, od gospodina načelnika u Trebinju, preko premijera, da  se  ostvari saradnja, ali neko dole hoće pokajanje,    pa  su tu i poznata poniženja...   pa tek da se sarađuje. Ja nisam za takav pristup. Ne možemo mi nekoga natjerati ako neće, ali moramo činiti sve da uspostavimo tu saradnju.

Što se tiče Čemerna moj stav je jasan, a jasan je i stav zajednice opština i svakog čovjeka  da   se ova komunikacija učini adekvatnom.

Nadam se da ćete pri kraju mandata imati osjećaj da ste za Hercegovinu   uradili  neke važne stvari, iako, kako rekoste prije ovog razgovora, među ministrima u Vladi RS nema regionalnog lobiranja?

- Djela sve govore. Ja sam se angažovao  da  dobijemo tehničku vodu u svim područjima gdje je realno da se obavlja neka poljoprivredna aktivnost. To sam  radio prije, a sa tim se priča ne završava već,  što se mene lično tiče, počinje, i volio bih kada je u pitanju Trebinje i uzgoj vinogradarastva i voćarstva da napravimo jednu ozbiljnu akciju pa da sutra dočekamo uključenje u Evropsku uniju sa 5 hiljada hektara pod vinogradima, na primjer.     

N.MARIĆ

ALFA I OMEGA

- Hidrosistem je alfa i omega bitisanja na ovim prostorima. Mi smo postavili to pitanje nakon 50 godina. Mogu da  zamislim kako će aktuelni premijer da reaguje na ovo pitanje. Mi neke   stvari  moramo da raščistimo sa sobom i kad su u pitanju tehnička rješenja i naša razmišljanja.

Ja sam prije godinu dana napravio okvirni plan razvoja  vodoprivrede RS. On je usvojen na vladi prije nego što sam ja došao za ministra. Ja sam postavio suštinsko pitanje, a to je pitanje resursne rente, a to je bitno životno pitanje za Gacko, Trebinje, Bileću, pa sutra i za Berkoviće  itd.