Agencija za razvoj malih i srdenjih preduzeća Opštine Trebinje, u
saradnji sa Glasom Trebinja, pokrenula je projekat promocije malog i srednjeg
preduzetništva na prostoru naše opštine. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća
Opštine Trebinje predstavlja vam preduzetnika - Srđan Miskin
U JEDNOJ RUNDI - UDUPLANA PROIZVODNJA
- Prvo smo kupili 10 krmača i jednog prasa, da bismo prodajom 220 prasića prošle godine došli u poziciju da proizvodnju farme uduplamo.
- Imamo povoljne kredite, imamo kapacitete, imamo tržište za domaće proizvode, samo treba malo hrabrosti da se krene...
Agencija za razvoj malih i srdenjih preduzeća Opštine Trebinje, u
saradnji sa Glasom Trebinja, pokrenula je projekat promocije malog i srednjeg
preduzetništva na prostoru naše opštine.
U okviru ovih aktivnosti, u svakom broju Glasa Trebinja, našim sugrađanima ćemo predstaviti po jednog preduzetnika koji može biti primjer svim onima koji žele da pokrenu sopstveni posao, a i dodatan motiv onima koji su to već uradili. Nadamo se da ćemo ovakvom promocijom otvoriti nove puteve u preduzetništvu Trebinja te i na taj način doprinijeti sveukupnom razvoju naše opštine.
Za prvog sagovornika izabrali smo Srđana Miskina, našeg mladog sugrađanina, koji je odlučio da postane kreator sopstvene budućnosti i budućnosti svoje porodice, pokrećući i razvijajući posao. Razgovor sa Srđanom vođen je u hladu stare smokve na maloj farmi u Zasad polju.
M.V: Srđane, možete li nam, za početak, u par rečenica, predstaviti posao kojim se bavite.
S.M: Farma koju sam pokrenuo sa svojom porodicom bavi se proizvodnjom suprasnih krmača, a jednim dijelom se bavimo i proizvodnjom voća, prvenstveno breskvom, kajsijom i lozom. Međutim, voćarstvo je ipak sporedna aktivnost farme, dok je primarna uzgoj svinja što pokazuje i moje vrijeme provedeno u polju.
Naime, dok je voćke neophodno obići jednom u 15 dana da biste imali uspješan rod, rad na uzgoju svinja je svakodnevan i odnosi mi dosta vremena i truda.
Trenutno se na farmi nalazi 20 suprasnih krmača i 2 prasa što je, uzimajući u obzir relativno kratko vrijeme od kada se ovim bavim, prilično veliki broj. Farma je površine 125 m2 i u njoj je i počela prozvodnja. Prvo smo kupili 10 krmača i jednog prasa, da bismo prodajom 220 prasića prošle godine došli u poziciju da proizvodnju farme uduplamo.
M.V: Odakle ideja za pokretanje ovakve proizvodnje?
S.M: Ja sam bio zaposlen u jednoj državnoj fimi u našem gradu, kako se firma ugasila, morao sam naći drugo zaposlenje pa sam počeo da radim za jednog privatnika. Međutim, vrlo brzo sam uvidio da je posao koji sam radio jako malo plaćen a izrazito težak, tako da sam odlučio da na zemljištu u Zasad polju, koje je u vlasništvu moje porodice, pokrenem proizvodnnju voća 1999 godine, a kasnije i uzgoj svinja.
Kada sam saznao da se u Opštini otvorila Agencija za podršku preduzetništvu, obratio sam im se za pomoć. Zajedno smo izradili biznis plan na osnovu koga sam dobio 20.000 KM "opštinskog kredita" te sam bio u mogućnosti da proširim proizvodnju i da farmu postavim na "čvrste noge".
M.V: Srđane, šta bi, po vašem mišljenju, Opština mogla da uradi da još više stimuliše razvoj preduzetništva?
S.M: Pa Opština svakako ima jako povoljne kredite za preduzetnike i kriterijumi za dodjelu ovih sredstava su dobro postavljeni. Možda bi se mogao povećati grejs period za pojedine grane proizvodnje, jer, na primjer, ako podignete kredit i zasadite voćke, one tek nakon 3 godine mogu da donesu plod i da "vraćaju" ratu kredita. Možda, da se dovedu poljoprivredni stručnjaci pa da se malo sa njima razgovara o ovim stvarima u Opštini.
I vi u Agenciji biste nogli da prikuptite sve informacije i papire potrebne za dobijanje kredita, bilo "opštinskih" bilo nekih drugih i da sa ljudima koji dođu do vas sve popunite tako da oni što manje "lutaju", jer većina zainteresovanih za ovakvu proizvodnju su ljudi sa srednjom i osnovnom školom i nisu vični "papirologiji".
Ja, na primjer, nisam znao, kada sam počinjao, da popunim skoro nijedan obrazac, a "državni" službenici vam samo daju spisak papira koji vam trebaju. E tu morate vi da uskočite.
Ja sam na Novosadskom sajmu upoznao značajne ljude iz oblasti poljoprivrede koji su izrazili spremnost da dođu u Trebinje i pomognu posebno u oblasti vještačke proizvodnje svinja.
Inače, mišljenja sam da će u Trebinju broj preduzetnika brzo da poraste jer u razgovoru sa svojim prijateljima vidim da se interesovanje sve više povećava.
M.V: Imate li neke sugestije Vadi? Kako da pomogne preduzetnicima?
S.M: Mislim da Vlada mora da ima više sluha za male poljoprivrednike kojih kod nas, u Hercegovini, ima najviše. Evo, kada se radi o mom primjeru, Vlada je propisala da je potrebno imeti 20 i više suprasnih krmača da bi se dobile subvencije za podsticaj proizvodnje što automatski isključuje ljude koji otpočinju posao.
Preko svog osoblja, Vlada bi trebala da bude više na terenu u Hercegovini da razgovara sa preduzetnicima. Tako bi imala informacije iz "prve ruke" i bila bi u mogućnosti da pruži adekvetnu stimulaciju u našem regionu.
M. V: Recite nam, Srđane, kakvo je tržište za posao kojim se Vi bavite u Trebinju?
M.S: Ovdje je, kao i u čitavoj državi, prisutna nelojalna konkurencija. Postoji veliki broj švercerskih kanala za uvoz svinja iz susjednih držvava, a konkurenija su i proizvođači iz Semberije koja ima dugu tradiciju u uzgoju svinja.
Međutim, ja sam prošle godine prodao sve prasiće koje sam imao i to po skupljoj cijeni nego što je bila prosječna na tržištu. Naime, svako malo se pojave neke bolesti svinja koje ugrožavaju zrdavlje građana, a razlog je nedovoljna briga i nadležnih organa i proizvođača. To se kod mene ne može desiti, uredno mi se vrše pregledi svih svinja i do sada nisam imao primjer zaraženog mesa. Naravno, moji Trebinjci to znaju i platiće i više samo da budu sigurni u ispravnost onoga što kupuju, tako što se tiče prodaje zaista nemam problema.
M.V: Kakvi su planovi za budućnost?
S.M: Planirao sam da zaokružim proizvodnju u svinjogojstvu na taj način što neću prodavati prasiće, nego ću nastaviti sa njihovim uzgojem da bih ih prodavao kao tovne svinje. Jedna od glavnih aktivnosti u budućem periodu biće otvaranje mlina za stočnu hranu jer jako je bitno da kontrolišete šta dajete svinjama.
Na taj način ću kvalitet samih svinja podići na još veći nivo, a dobiću i na zdravstvenoj sigurnosti. Ja sam do sada kupovao hranu od odgovornih ljudi u koje imam povjerenja jer prasad su jako osjetljiva i podložna bolestima. Otvaranjem sopstvenog mlina u potpunosti ću zaokružiti proizvodnju.
Trenutno, sa svojim prijateljima, razmišljam i o organizovanju uduženja svinjogojaca Istočne Hercegovine jer već sada postoje organizacije koje su spremne finsirati tu vrstu organizovanja proizvođača.
Što se tiče voća, mislim da, za sada, proizvodnju neću širiti jer jednostavno nemam vremena da sve to stignem.
M.V: Imate li šta za kraj da poručite našim sugrađanima?
S.M: Svima onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa poručio bih da se što prije za to odluče. Naša opština ima velike kapacitete za razvoj, posebno u oblasti poljoprivrede i prava je šteta vidjeti koliko površina leži neobrađeno.
Imamo povoljne kredite, imamo kapacitete, imamo tržište za domaće proizvode, samo treba malo hrabrosti da se krene.
Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Opštine Trebinje
Nemanjina 13, 89 101 Trebinje, Tel: + 387 59 273 280, Faks: + 387 59 273 281, e-mail: msptb@teol.net