tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

NAKON POŽARA

Zove me neki dan Baldo iz Dubrovnika...

- Smijem li gori kod tebe, a?

- Što ne bi smio, ništa više ne gori.

- Znam da smijem, ali...

- Isto te strah!?

- Ti, amigo, uvijek znaš što treba rijet. A kako je gospođa Rada?

- Dobro.

- Nisu je snervali požari.

- Nisu.

- E, ona nije pi.da ko moja Luce.

- Zašto?

- Tri tisuće eura do sam za protupožarne aparate. Imam u svakoj kamari po jedan. Plus jedan u banji i dva u kužini.

Kad je stigo, vidio sam da se nije samo Luce snervala.

- Da idemo kupit telca.

- Nemoj, neka malo odmorim.

- Odmaraćeš na Boninovu, ajmo u grad.

- Smijem li?

- Smiješ.

- A da me ko ne opizdi žmulom po faci?

- Ne brini?!

Džaba, brinuo je.

- Ovo je neki vrag, znoje mi se i dlanovi i tabani, pipni!?

Pošto je Baldo gulozan na janjca, odveo sam ga kod onog Gospara Šumjaka (čitaj Tarane).

Pojeo je pola kila, pa onda triput još pomalo da nam nisu prazni pjati.

Kad je došlo da se plati, kazo mi je da ne budem onaj stari komunistički macimudan, nego - neka ga pustim da on s konobarom smiri konat.

Pustio sam ga ovog puta.

Kad je platio, namignuo mi je i kazao...

- Sad ćemo lokat iz tvog špaga.

Ali, i kad smo se dibidus skvasili, ufatio me za ruku.

- Miruj, brate komandante, stasera pago io!

Počeo je da pjeva Modunjov šlager Amici, amici.. U jednom trenutku je ustao, i tražio mikrofon...

Na sve te note, stigle su nam tri besplatne ture sa susjednih stolova. Svaka po 0,75 l.

Možete mislit kakvi smo došli kući.

(A pošto moja žena nije Lucija i ne ronca kad se naližemo, nego moja Rada koja to ostavi da mi kaže kad joj se sve skupi, ”opetovala” je večeru - mladi sir, pršut i punjene paprike - nastavili smo poslije ponoći. Baldo, ja, i moj komšija LJubo, meki švercer, koji Baldu vazda nudi tisuće hiljada, ako pristane na ono što mu je 1996. šapnuo.)

Šta - to je njihova tajna.

Pod uslovom da je Baldo i od sebe nije sakrio.

Ujutru, sve je bilo OK.

- Kad se u Trebinju napijem, ujutru sam lak koko štiglic!

- Znoje li ti se jutros ruke?

- Ne, gledaj.

- A tabani?

- Daleko su, pa me baš briga i ako se znoju, nego sad moram ća! Jedva čekam da se skalam u Grad?!

- Što žuriš?!

- Da onim mojim pizdunima kažem da je Leotar crnji od Srđa! A niko ga nije pituro!

Otpratio sam ga do auta. Pa, u njegovom autu, do Aleksine Međe.

- Amigo, čekam te u subotu.

Podigo je kažiprst uvis.

Što znači: ako tog dana imaš mret, ostavi za ponedeljak, jer u nedelju nećeš znati ni kako ti je ime ni odakle si, a u ponedeljak, nećeš se sjećat što si sa svojijem životom imo činit u subotu!

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!