tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

JEDAN VAMO NAŠ

Risto skraćeno opisuje ljude. U dva tri poteza, da nikog ne duši. I ne govori imena, nego uvijek - Jedan ili Jedan Naš ili Jedan Vamo Naš...

- Eto, bio jedan...

- Naš ili Vamo naš?

- Vamo naš, fin čovjek, vrijedan ko svi drugi, pošten, zdrav, pametan. Nit što fali njemu, nit je njegovoj kući ikad išta falilo, po pitanju ljudstva i drugih nekad važnih stvari...

No, to, naravno, nije sve.

Ovo je samo zalet...

- Međutim, i on taki - imo je jednu manu...

I od mene se očekivalo da upitam - koju, prijatelju Risto?

- Ne znam kako bi ti reko, ne znam kako se to zove, nema toga mnogo u svijetu, možda nije ni bilo niđe nego kod Ovog našeg, o kome ti, moj sokole, pričam...

Šta možeš, iako si soko, šuti i pričekaj...

- Ja ne znam je li to mana, za nekog možda jes, a za nekog nije, ti sam prosudi...

Prosudićeš, kad čuješ nastavak...

- Dabome, nastvljamo. Elem, taj čovjek, svi smo znali, da si mu ponudio punu vreću austrijskih “desetica” u zlatu, ne bi uzo, odbio bi te s nokta!

Zašto, Risto, je li bio...

- Nije bio udaren, bio je, rekoh, pismen, bistar... ali, svak bi ti u selu ovo potvrdio - nema te sile koja bi ga naćerala da onu vreću zlata baci na leđa i odnese kući!?

Nije bio nekakva sekta?!

- Nije tada bilo sekti. Svi smo, po tom pitanju, do groba išli u isti razred.

I Jedan Naš Vamo?

- I on! On posebno.

A kad bi sve to prenoćilo, da si mu onu istu vreću ponudio sutra?

- Isto bi te odbio. Ni fala ti ne bi reko. Ne bi ni pogledo u ono zlato.

Dobro, a da si pokušao izokola, na primjer... preko žena?!

- E, bravo sokole, napipo si nešto. Da si ga tako nekoliko dana kumio i molio, da su se oko njega rakokodakale i žene, da su baš svi udarili na njega, da je i pop došao i kazo Uzmi, jadan ne bio, on bi se za deset dana ko slučajno primako i tebi i onoj vreći, i kad bi mu ti opet ponudio da sve nosi kući, on bi uvuko ruku unutra, i izvuku samo jednu “deseticu”, zafalio ti se i otišo kući.

Bogami, rijetka vrsta?!

- Rijetka, moj sokole, a još će rjeđa ispas kad čuješ nešto što je još važnije od svega ovog što ti ispričah...

Pa da čujemo i to.

- Da si ti odma onog drugog dana kad je odbio “desetice” u zlatu, ili kasnije, svedno, otišo i cijelu vreću dao nekom drugome, znaš šta bi ti Ovaj Naš uradio?

Ne znam.

- Ispsovo bi te na pasja preskakala. Kleo bi te i on i sva njegova čeljad. Kleli od prvog do devetog koljena. Do soka i sise materine. Ne bi ti dao nosa pomolit, ni prozor otvorit. Čim bi te spazio, nastavio bi đe je juče stao. I nikad ne bi partisavo, nit bi se pomirio sa činjenicom da su njegove “desetice” sad kod nekog drugog... Eto, sad znaš kakav je bio Taj naš.

Znam.

- I, kako bi ga ti, sokole, nazvo?

Ne znam, moram razmislit.

- Razmišljaj, ali slaba ti je vajda, mislili su i drugi. Evo i ja mislim o njemu otko znam zase, ali džaba, taki još nemaju imena, narod još ništa nije smislio.

Pada li tebi, dragi čitaoče, što na pamet?

Ako pada, piši.

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!