tPočetna

 

DIJASPORA I MATICA

KAKO DO OBOSTRANE POBJEDE

Branko Tupanjac	Edita Krunić	Majkl Đorđević	Nikola Janić

Još uvijek, vlada opšte uvjerenje, matica i dijaspora nisu na istom talasu. Mnogi misle da je hercegovačka dijaspora agilnija u kulturnim i humanitarnim, nego u poslovnim akcijama. S druge strane, ovdašnja administracija još nije našla načina da se malo bolje podesi i da konačno stvari krenu...

Miroslava Majkla Đođevića, koji važi za najuticajnijeg čovjeka srpske dijaspore, novinari su jednom prilikom pitali hoće li se vratiti u stari kraj. On je tom prilikom odgovorio...

   - Kako da ne. S nekoliko ljudi imam banku koja posluje već nekoliko godina u Americi i hteli bismo da je prebacimo na Balkan, u Beograd. Ukoliko želite tako nešto da uradite, morate i da budete tamo. Inače, moje viđenje je da je Srbija mogla da dobije sve ove ratove i da danas bude najjača zemlja na Balkanu da uopšte nije ratovala. Da se uzdigla finansijski, da je od Beograda napravila jedan saobraćajni centar za jugoistočnu Evropu, da je uvezla visoku tehnologiju, videli biste gde bi Srbiji bio kraj. Danas smo iz Beograda mogli da pišemo programe za Majkrosoft, da skupljamo pare i da, ako treba, kupimo Kosovo.

Tako stvari izgledaju u slikovitom izražavanju. No moć dijaspore  je, za naše prilike, zaista velika... U pojedinim regionima  bivše Jugoslavije novac koji stiže iz dijaspore unekoliko utiče i na makro ekonomske pozicije...

Bh. dijaspora svojim rođacima  i prijateljima u BiH godišnje pošalje oko dvije milijarde KM, čime uveliko utiče na platnu stabilnost države s obzirom na to da se tim novcem pokrije čak trećina spoljnotrgovinskog deficita BiH.

Prema podacima Centralne banke BiH, gastarbajteri su u 2005. i 2006. godini u BiH doznačili po dvije milijarde  KM, dok je prošlogodišnji trgovinski deficit BiH s inostranstvom iznosio šest milijardi KM.

Taj novac kod nas krpi mnoge rupe, međutim, i pored toga vlade ne reaguju kako bi se moglo očekivati...

- Posle 37 godina provedenih u inostranstvu, odgovorno mogu da tvrdim da dijaloga sa vladom nije bilo, postoji dijalog sa pojedincima, ali ta neka međusobna saradnja nije nikad zaživela. Saradnja koja je negde i postojala, svesno je razbijana iz matice. Često se ima utisak da dijaspora stalno nešto traži. Ja  pripadam onim ljudima koji misle da dijaspora ne treba  ništa  da traži, naročito ne u ovim teškim vremenima - kaže Nikola Janić, koordinator i član  predsjdništva Ujedinjene  Srpske dijaspore Evrope.

Mnogi dijasporu vide kao priliku da  se  lobira za “našu stvar”.

- Shvatanja o lobiranju - kaže Janić - vrlo su različita. Neki smatraju da je to potkupljivanje značajnih ljudi kako bi oni bili uz vas. To je sasvim pogrešno shvatanje. Deo organizovane dijaspore smatra da   je  neophodan temelj korisnog lobiranje iznošenje globalne istine o dešavanjima na ovim prostorima.

Inače, Janić pominje i jedan način da se nekako prevaziđe inertnost u odnosima...

- Mi razmišljamo da se osnuje jedan nezavisni savet u kome će biti ljudi iz dijaspore  i iz matice, različitih profila, od intelektualaca, biznismena do običnih čistača ulica, koji mogu  da pomognu  da  se  svačije mišljenje čuje i eventualno uvaži...

Naravno, to ne znači da prema Vladi treba napraviti zid...

- Saradnja sa maticom, tj. sa  predstavnicima vlasti trebalo bi da bude usmerena na blagovremeno informisanje, a  ne da mi moramo stalno da tragamo po internetu tražeći potrebne informacije. 

Interesantno je da je i kod nas, u migratornim područjima kao što je Hercegovina, malo janvog truda da se uspostave solidni, a mislim na pametne i korisne odnose  sa dijasporom. O tome nešto  više  ima priče na Internetu, ali ni to nije dovoljno.

Ipak, iza zavjese bar za običan svijet   nešto se dešava, neki potezi se vuku.

Tako je nedavno g. Stiv Katić, Amerikanac srpskog porijekla, specijalista za politički  marketing   i   odnose sa javnošću, inače advokat, boravio kao stipendista američkog instituta "Fridom haus" nekoliko mjeseci u Beogradu s ambicijom da neka svoja iskustva prenese na najviša mjesta.

ProŠlog mjeseca, na sajmu turizma u Trebinju pojavila  se  i gospođa Edita Krunić, koja je, znaju bolje obaviješteni, učestvovala u koncipiranju turističke strategije Srbije.

Iz američkog ugla, kontakti sa maticama izgledaju otprilike ovako (prema objašnjenju gospođe Krunić)...

- Time (ovakvim kontaktima) su  zadovoljene  dve stvari: SAD strateški utiču na ono za šta izdvajaju novac, ali taj posao bolje odrađuju ljudi našeg porekla zbog boljeg razumevanja jezika, kulture, mentaliteta... U početku su Amerikanci bili skeptični, ali što više vreme protiče, ova zamisao sve bolje funkcioniše

Na Webu, u jednom od tekstova   posvećenim ovim pitanjima, gospođa Krunić, inače u KSU zadužena za ekonomske projekte,  podvlači  se da naši ljudi iz svijeta ne treba da dolaze u maticu i da "drže predavanja i kritikuju", već da se late posla i pomognu u prevladavanju teškoća.

Gospođa Krunić predložila je pravi poslovni presing...

- Odmah možemo da startujemo sa programom mentora, košarkaški   rečeno    "jedan na jedan", što podrazumjeva da se naši ljudi povežu sa sebi sličnima u SAD  ili Kanadi, i tako u direktnom kontaktu vide kako u njihovoj oblasti    to    danas funkcioniše u razvijenom svijetu.

Neophodan korak u tom smjeru je - citiramo - svojevrsna "poslovna  Biblija"  koju      gospođa Krunić, zajedno sa drugim ekspertima priprema za naše male i srednje privrednike. Riječ je o  publikaciji Vodič međunarodnih poslovnih koncepata i terminologije na srpskom i engleskom. Tako, ljudi će na jendom mjestu moći da nađu mnogo odgovora (šta znaci strateško partnerstvo, džoint venčer, kako napraviti prezentaciju na internetu, kako poslovati elektronskim putem, organizovati se za sajmove i saradnju sa svetom...)

U tom duhu, čujem, g. Krunić je  govorila i u Trebinju. Pitanje prihvatanja dijaspore za nju   je temeljni uslov ekonomskog prosperiteta starog kraja...

-  Ova zemlja će se obnoviti samo ako prihvati svoju dijasporu, ma koliko ova izgledala komplikovano i raslojeno. Prvi koji će realizovati poslovne veze biće pripadnici ekonomsko-intelektualne emigracije koji su stigli u svijet u poslednjih 10-15 godina, jer su oni već dio menadžmenta u velikim i vodećim američkim firmama. Oni koji su otišli iz otadžbine pre 30-40 godina ispoljavaju veće nepovjerenje, ali   su dragocjen izvor znanja i iskustva. Ne smijemo zaboraviti da nisu samo finansijske investicije ovdje neophodne, rekla bih da možda novac nije uvijek najvažniji...

Internet   je  takođe obišla  i  jedna direktna poruka gospođe Krunić...

- Naši privrednici ne smiju da dozvole da budu izmanipulisani, ali to ne smiju ni oni da čine drugima. Situacija zadovoljenja zajedničkih interesa ili, kako to kažu u SAD, "obostrane pobjede" treba da nas rukovodi u novoj poslovnoj filozofiji. Pogrešan je pristup "uzmi sve što možeš", umesto toga ponekad je možda dobro i gubiti da bi se sačuvalo partnerstvo.

R.G.T.

OD POSLA NEĆU ODUSTATI

Sa kakvim problemima se suočavaju investitori iz dijaspore govori i jedna epizoda koja se desila Branku Tupanjcu koji je krenuo da investira 540 miliona dolara u proizvodnnju potpuno novog automobila...
-  Nisam rekao da ću od posla odustati, i neću odustati, ali dolazi vreme kada se svi moraju uozbiljiti i nastaviti ovaj posao. Nema se više vremena, ja sam zbog ovog posla u Beograd već išao šest ili sedam puta, mnogo sam vremena i strpljenja izgubio i u Londonu. U Americi sam angažovao veliki tim stručnjaka koji je ozbiljno uradio sve potrebne pripreme, krediti su odobreni, ali sada banke traže garanciju od države Srbije u iznosu od 12 procenata za obezbeđenih 540 miliona dolara.

STVARNI TURISTIČKI PRIHOD MNOGO VEĆI

Goran Brekalović, sekretar Grupacije za turizam i ugostiteljstvo Spoljnotrgovinske komore BiH, ističe da je dijaspora jedan od najznačajnijih segmenata u turističkoj potrožnji. U prošloj godini promet u turizmu i ugostiteljstvu je zvanično iznosio 144 miliona KM, a nezvanično, zbog sive ekonomije, 1,2 milijarde KM, od čega se polovina odnosi na domaće goste među koje spada i dijaspora.

DIJASPORA TROŠI VIŠE OD STRANIH TURISTA

Amela Abdagić iz Filijale HVB Central Profit banke u Sarajevu saopštava da se porast korišćenja mjenjačnice vidi od polovine juna do sredine avgusta, dodajući da su transakcije koje prave strani turisti značajno manje u odnosu na dijasporu.