tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

KUĆA u insertima
 

- Da sam znao da će mi kuća biti puna delikvenata, mijenjo bi projekt, zido bi veće kupatilo, o drugim insertima da ne govorim!

Ovo mi je u povjerenju na kvadrat kazao Kalauz. Siguran znak da je stvar za štampu.

Moje je dalje bilo samo da pitam. Da ne bi ispalo kako se Kalauz nabacuje medijima.

- Misliš na sinove?

- Mislim na sve. Nemam nikog regularnog u kući. Svi su se odali... kako ti ono rekoh...

- Delikvenciji.

- Tačno, a što je najgore u ona 3,75 kvadrata moga jadnog kupatila... sve je delikt, mislim... u smislu zločina

Pokazao sam izvjestan znak razumjevanja  i zatražio nastavak.

- Dobro, reci mi je li delikt čitati novine u kupatilu?!

- Nije baš...

- Ne bi tako govorio da ti je Mićan brat.

- Zašto?

- Zato što on ne čita, nego guta. Guta satima. Lunja okolo i skuplja novine. Neki dan našo sam ga nad kontejnerom. Krijući, pretura...

- Samo novine.

- Samo, to mu je duhovna hrana.

- I, kad nađe? - znao sam da tu nije kraj.

- Ko da ga je spopao proliv, trči kući, u moje kupatilo.

- Zašto?

- Da čita! Ne može ni na jednom drugom mjestu, mora da mu ne ulazi u glavu.

- Zašto?

- Ne znam. Kad skine gaće i sjede na šolju, u oxaku se čuje da je odahnuo... Međutim, nije mi problem samo on. To je kod mene epidemija...

- I drugi... čitaju?

- Ne nego se, kako ti ono rekoh...

- Na nenormalan način služe kupatilom?!

- E, to... Još jedan insert... Tiče se mog bratića Slavka. U kući ga zovu Pauk. Odjednom se stvori kod tebe. Nikad ne čuješ da otvara vrata. Ne nosi papuče, i u januaru je bos. Tabani su mu vazda suhi. Zaprašuje ih puderom. Okolo priča da ima neko kožno oboljenje, a ja znam da nas laže...

- I... šta on radi!?

- Ništa izvan kupatila.

- A u kupatilu.

- Puši.

- Šta?

- Kaže... duvan.

- Što ne puši u dnevnoj sobi?

- Ne da mu moje žena, zbog zavjesa. Bijelih. Zove ih Julijske ”Alpe”.

- A Pauk, žali li se nekom?

- Neeeeeeeeee. Njemu je u kupatilu odlično. On bi pristo da tamo i smrdi i šdere. I bilo bi tako, kad bi mu neko kupio mali televizor. No, s Paukom mi je lako, mogu ga šutnut. Čim počnem da vičem u hodniku, on gasi cigaru, pušta vodu.

- I odmah izlazi?!

- Izlazi, ali pazi slijedeći insert... Nastupa moje čedo, moj očinji vid, moja mezimica itd... znsš Sanju... U najosjetljivijim je godinama...

- I ona puši?

- Bože sačuvaj, to je vaspitano dijete. U njoj je, ponekad pomislim, moj maksimum. U svakom pogledu... aliiiii, čim joj zazvoni mobilni, ko da je, daleko bilo, mlatne struja... planu joj obrazi, ćipi se sa stolice i jurne! Usput i papuče promaši! Tako, bosa utrči u kupatilo - da se Tom Sekom Svom - javi!.

- Mobilni je skup, ostane li dugo?

- Ne, ali, ako je neko u kupatilu, pogotovo ako je Mićan ili Pauka, jadno dijete poblijedi, noge joj se polome, oblije je hladan znoj, i prosto se sruši u hodniku... Onda, jasno, opet ja moram da intervenišem. Zamisli, ja ovakav kakav sam, moram one delikvente nekako da pobacam napolje?!

Kalauz, ovakav kakav je, danas djeluje bolje nego ikad. U godinama kad je bio podstanar, ličio mi je na list papira. U međuvremenu, u novim životnim insertima, dobio je i treću, znatno rumeniju dimenziju.

- Nego, šta ti ono rekoh na početku?

- Da si znao da će ti kuća biti puna delikvenata, mijenjo bi projekt, zido bi veće kupatilo...

- Ne, slago sam te!

- Nego, šta je trebalo da uradiš...

- Da sazidam bar tri kupatila ili...

Nisam mnogo čekao na produžetak.

- ... ili da se vratim u selo, u moj mili Ljubomir, pa kad se moja naelektrisana familija skupi u hodniku, da ih bez ikakvih trauma i bez pardona, jedno po jedno, proslijedim u onaj smrdljivi čučavac između pojate i avlijskih vrata, pa da vidimo ko će u tom insertu da traži pomoć arhitekata, novinara, i naroda u najširem smislu?!

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!