tPočetna

PO TANKIM ŽICAMA

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

ĐAVO U ĐEDOVIM RUKAMA

Početkom prošle godine, iznenada, đedu Luki palo na pamet da bi i on moro imat mobilni telefon.

- Zašto će ti, đede!? - upitao ga sin.

- Šta te briga - đed se ljutnuo - da ti se javim s onog svijeta!

Sredinom godine đed zaslabio, nekoliko puta vizitali ga doktori, i digli ruke...

Nekolika dana pred smrt, đed se pnovo obratio svom sinu...

- Milorade, oćeš mi nešto obećat?

- Oću.

- Kad umrem, kupi dopunu pa mi tutni u džep mobilni.

- Što će ti, ćaća...

- Ne znam, ali tutni.

Tako se i desilo.

Đed Luka je umrlo lako.

Ujutru je kazo:

- Za večeru, tanjir manje.

Poslije, popio je kafu, malo sjedo na balkonu, za ručak pojedo dva tanjira goveđe supe, lego u fotelju, i više nije ustajo.

Tačno u pet i 45 ustima su mu prinijeli ogledalo. Debata je li živ ili mrtav trajala je samo sat i deset minuta.

Čekalo se, za svaki slučaj, još sat a onda je Milorad nazvao Hitnu da se konstatuje smrt.

Kad je Hitna otišla, Milorad je istjerao žene iz dnevne sobe, i pozvao sina Sinišu da pu pomogne oko oca.

Kad su starog konačno okupali i obukli, sin je ispunio i posljednju ćaćinu želju. Kazao je Siniši da se okrene đedu leđima i onda telefon sa novom karticom gurnuo u đedov unutrašnji džep, do srca.

Siniša, koji u porodici važi za velikog praktičara, sve je vidio u staklu iznad komode. Nabrzinu, prije nego što su se žene ponovo osvojile teren, Siniš je izvadio đedovmobilni, i, da ne bi propala, noktom katapultirao novu dedinu karticu u svoj džep.

Sutradan, naravno, đed Luka sahranjen je po starim običajima. Onaj presedan sa karticom, da bi sačuvao očev ugled, Milorad nikom nije ispričao...

U narednih 40 dana u kući se samo pričalo o đedovoj lakoj smrti...

- To ga je Bog nagradio, druge ne može biti, ne! - baba je uvijek podvlačila ono što je u tim pričama bilo osnovno i najvažnije.

A da đed zaista nije kao svi drugi, pokazalo se i za četeresnicu, kada se svom sinu Miloradu javio iz groba...

Kako se to desilo?

Sve verzije su iste, i potiču s Miloradovih usta.

U kolima, kad su se primicali groblju, taman kad je Milorad htio kazat Sada ugasite sve mobilne, zazvonio je njegov...

- Milorade, sine!

- Molim, ćaća! - odjednom, sledio se i on i svi rođaci u kombiju.

- Jesi li mi ponio dopunu, sine?!

Miloradu je telefon ispao iz ruku. Kad su ga podigli, oni što su bili najbliže kleli su se da je na displeju još uvijek treperilo ime i prezime đeda Luke!

Da se ne bi svašta prepričavalo, telefon je išao od ruke do ruke.

Van priče bio je samo unuk Siniša, koji je sjedio pored vozača, u kolima sa pokojnikom.

Naravno, niko iz kombija poslije nije mogao da ispriča kako je prošla četeresnica.

U jednom trenutku, pričao je kasnije Siniša, koji je, kako kažu, bar donekle ostao priseban, izgledalo je da niko ne zna naći kapiju, svi su se ustumarali po groblju.

Kasnije, u onom istom kombiju, jedna strina vikala je da su zalutali, da idu u pogrešnom pravcu, da će završit na Stradunu, i da više niko od muških kuće neće vidjeti, a baba je klela (Prekini, smrt te prekinula, i meni će se moj Lujo javit),  držeći Miloradov mobilni objema rukama.

Uveče, na porodičnom sastanku, bilo je pokušaja da se u priču unesu neke korekture, Milorad je insistirao da se neka mjesta potpuno izbace, ali baba je ostala pri svome!

- Sve smo čuli i viđeli, a lagat nit znamo nit bi nam mimritalo!

Tako je i ostalo.

Sada u kući vlada mir.

Mir koji je, doduše, nastao tek kad je Milorad i babi kupio mobilni.

U gradu, kad mlađi, tradicijom neopterećen svijet priupita Sinišu je li sve to zaista istina, on se stiša, stavi dlan na srce, i izdahne:

- Jes, kako nije, ali ne bi volio da se čuje - izvan kuće.

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!