tPočetna

 

FORUM GLASA TREBINJA - DIJASPORA I MATICA

specijalista za nemoguĆe MISIJE

Saradnja između matice i dijaspore, saradnja koja vrca od efekata, pokazuje   se   kao   nemoguća misija.

To je tako, jer to nikom podjednako ne odgovara. Otud, ovdje donosim  par refleksija jednog od ljudi koji važe kao eksperti za nemoguće misije. U ovom slučaju, riječ je o poslovnom čovjeku Borisu Vukobratu, Parižaninu, koji je, podsjećam, pred sam rat, tu u Konavlima, pokušao da napravi jedan interesantan agro-kompleks, ali rat ga je u tome prekinuo. 

Inače, za biznismena Borisa Vukobarta, čovjeka čija je firma obrtala milijarde dolara godišnje, za  Vukobrata  koji je nosilac Ordena legije časti, osnivač Fondacije za mir i rješavanje  kriza, mnogi  još kažu da  je  jugonostalgičar, da je protiv mržnje ma kakvog porijekla bila, da se nikom ne dodvorava, ni političarima ni masama,   da finansijski podržava mnoge humanitarne, kulturne i obrazovne projekte, ali, kad govori, da bira publiku koja će ga razumjeti.

Temelj svakog realnog odnosa je, kako kaže Vukobrat, otvoreno tržište. Ako smo ga dobro shvatili, tržište i roba i ideja...

- I samoj Evropi potrebni smo tek sa tim tržištem koje je izazov za njihove investitore i proizvođače  ali i prilika za nas da, postavši imućniji i sigurniji, sačuvamo svoje osobenosti.

Evidentno, dijaspora i matica moraju svoje odnose unapređivati u okviru ekonomske reforme (zato ovo i pišem jer to je moje intimno uvjerenje). Sve drugo su prazne priče. Nikakav patriotizam, sam po sebi, nije dovoljan. To  se  vidjelo i na primjeru  privatizacije. Broj preduzeća koja su kupili naši ljudi   iz  dijaspore je simboličan...

- Privatizacija je spora, neregularna, poslovno sumnjiva i daleko od onakve kakva bi morala biti. Pravna zaštita privatne svojine je nezadovoljavajuća, daleko ispod nivoa koji traže ozbiljni investitori. Postojeća preduzeća nisu prestrukturirana. Novih preduzeća ima malo. Malo je i bankrotstava. Država se meša u sve, bavi se svačim, upliće se tamo gde joj nije mesto, mada to ne bi smela raditi. Slobodno tržište nam je preko potrebno - rekao je Vukobrat prije nekoliko godina.

DoduŠe, nije ostao samo na riječima. U nekoliko navrata bio je više nego konkretan...

- Dolazio sam (u Srbiju), procjenjivao  prilike, razgovarao i pregovarao, nudio značajne  projekte, predlagao kako da se reše neki dugovi i kako da se, recimo, nafta dobije jeftinije. Pokazao sam više nego dobru volju, na stranu izgubljeno vreme. Ali dobre volje nije bilo  s druge strane. Pretpostavljam da su tako prolazili i ostali poslovni ljudi iz dijaspore, ako već nisu imali posebne veze  sa onima koji su odlučivali. Promenila se vlast, došli su novi ljudi ali je stari sistem funkcionisao i dalje, korumpiran i koruptivan, ksenofobičan  i nepoverljiv prema svemu što   dolazi spolja a otvoren samo na rečima. Nijedan moj predlog nije prihvaćen i čak mislim da nije ni razmatran ozbiljno. Niko ne može sa jednom   sredinom sarađivati na silu i jednostrano. Zato sam, kako  bi rekao Miteran, dao vreme vremenu. Kako se sistem bude menjao, tako ću se i ja aktivirati na prostoru na kojem bih, ponavljam, rado sarađivao.

Sve ovo odnosi se na Srbiju, ali kontekst je isti...

I Vukobrat, kao i mnogi drugi biznizmeni u prilici su da procjenjuju situaciju u domovini...

- Ne tražim privilegije ali se  svakako neću dati ucenjivati. Dosadašnje    uzdržavanje od poslovanja sa ranijim režimom i njegovim derivatima pokazuje dovoljno jasno da ne prihvatam bilo kakve uslove niti bilo koje partnere. Nemam potrebe za tim.

Kad je tranzicija u pitanju, neizbješno je razjasniti njen politički preduslov...

- Tranziciju prema tržišnoj privredi možemo izvesti ako pođemo od dva osnovna principa koji se prožimaju: demokratija u ekonomiji znači demokratiju u društvu. Demokratija ne može postojati bez ekonomskog liberalizma, bez slobodnog tržišta i bez ljudi koji  žele da budu slobodni ali i odgovorni. Mislim na većinu, ne na sve. Demokratija  nije samo  reč i samo forma: ona je ispunjena živim sadržajem koji se menja u skladu s nekim osnovnim pravilima. Ne tako što se menjaju partije na vlasti, već tako što se menjaju programi kojima političke garniture dolaze na vlast i koje moraju pokazati rezultate da  bi  tamo ostale  još jedan mandat. Ako neko  ima potrebu za mnom, ako smatra da mogu pomoći u tom neizbežnom poslu demokratizacije privrede i društva, spreman sam, svakako. Ali sam se neću nametati.

Vukobrat kao efikasan oblik saradnje pominje pomoć mladima u školovanju...

- Stipendije smo brojnim našim  mladim ljudima davali bez ikakvih uslova,  osim onih uobičajenih: da budu dobri studenti. I jednim posebnim: da posle završetka studija svoje znanje stave na raspolaganje sredini iz koje potiču. Ako ih tamo neko želi i hoće, razume se. Ono što se grubo naziva odliv mozgova proces je sa dugoročnim posledicama koje mogu postati nepopravljive i koje će, u svakom slučaju, napraviti značajnu štetu. I država i organizacije i političke partije i pojedinci, morali  bi preduzeti sve što je u njihovoj moći, a neće biti da niko ništa ne može da uradi, da se to spreči i da mladi i sposobni ostanu tamo gde mogu stvoriti jedan bolji svet, efikasniju i moderniju državu i liberalnije društvo. Ali, osim lepo sročenih fraza na tu temu, ne primećujem neku širu akciju. U međuvremenu, i naše će stipendije nekom pomoći.

Jednom, jedan novinar pitao je Vukobrata do kakvih zaključaka dolazi kada posmatra odnos matica zemalja regiona bivše Jugoslavije prema svojoj dijaspori?

- Ako  mislite  na moje pokušaje posredovanja među vladama i narodima na prostoru bivše Jugoslavije - odgovorio je Vukobrat - moram reći da su moji zaključci uglavnom negativni. Jedna srednje velika i srednje razvijena država podeljena je na nekoliko ne voljom svojih naroda, već voljom svojih nacionalnih elita. Rezultati su ratovi, razaranja, masovna beda, hronična korupcija, loše privredne perspektive posvuda. Političke elite na vlasti nisu previše spremne da slušaju ni želje svojih birača ni moje dobronamerne savete. Pričajući da žele u Evropu i da žele sarađivati sa recimo Fincima i Dancima, te političke elite uspevaju da ne sarađuju ni sa prvim susedima.

U takvoj situaciji  nije ni čudo   što    država nema strategiju kojom bi privukla ni ljude iz dijaspore, niti strane investitore...

- Kasni se svuda i u svemu. Tranzicija na našem prostoru traje bar dvostruko duže nego drugde.  Privatizacija je haotična  i divlja, uglavnom služi bespravnom bogaćenju i stvaranju nove klase. Politička stabilnost     je još uvek na niskom stupnju i lako se može pretvoriti u nove sukobe, bar  na pojedinim kriznim tačkama. Gotovo nigde ne  stvara se pravni okvir koji bi stranom kapitalu garantovao sigurnost, da ne govorim o pogodnostima. Više se računa na humanitarnu pomoć i na donacije, nego na mogućnosti sopstvene privrede i radnu sposobnost stanovništva.

GovoreĆi o  ulozi biznisa i vladajućeg menaddžerskog profila u regionu, i nasuprot njoj, o ulozi poslovnog svijeta dijaspore, Vukobrat je rekao...

- Ako se pojam biznisa shvati ispravno - kao poslovanje koje istovremeno koristi i pojedincu i zajednici - onda ga na našim prostorima ima premalo za napredak. Ima sposobnih ljudi, razume se. Ali je mnogo više onih koji, manipulacijom politike i nacionalnih osećanja, ostvaruju značajnu ličnu zaradu u korist opšte štete. Vlasti ih ne sprečavaju u tome ili to ne čine organizovano i dosledno. Poslovni svet dijaspore na neki čudan način podleže lošim domaćim navikama i običajima. Previše se meša u politiku, ne pomaže stvaranju zdravih poslovnih shvatanja koja će dovesti do zdravih ekonomija.

Na kraju prenosim i poruku Borisa Vukobrata mladima:

- Ostanite tamo gde jeste, ako to  ikako možete. Borite  se političkim sredstvima za promene zakona, običaja i mentaliteta, pokušajte     da     napravite svet u kome ćete sutra živeti. Ako ste u inostranstvu, razmislite da li se možete vratiti i kako možete pomoći.

L. ĐURIĆ

alhemija

U čemu se krije alhemija uspjeha Borisa Vukobrata?

- Nema alhemije u poslovanju. Ono se, samo po sebi, nalazi negde između praktične nauke i primenjene psihologije. Svako poslovanje počiva na minucioznom planiranju i efikasnom izvršenju. Podrazumeva se i poštovanje izvesnih poslovnih pravila, zakona i običaja, kao i tačno znanje onoga što hoćete i onoga što nećete. To sve zajedno određuje namere i odluke ali rezultati ponekad zavise od onoga što se ne može izračunati i od vaše sposobnosti shvatanja tog nestalnog elementa.

Jednom prilikom Vukobrat je rekao da je pesimista duha i optimista volje?!

- Pesimista duha sam u oblasti filozofije koja beše moja prva ljubav i predmet mojih prvih studija. Optimista volje sam u životu i poslu. Bez ubeđenja da nešto možete uraditi, to sasvim sigurno nećete uraditi. Bez poznavanja svojih sposobnosti i bez poverenja u njih bolje nemojte ni pokušavati da nešto uradite. Nisam optimista optimizma radi, već samo tamo gde procenim da situacija obećava rezultate i u onome u čemu mislim da sam bolji od drugih. Ako to znači da sam "specijalista za nemoguće poslove" - tako me nazivaju ljudi iz moje okoline - utoliko bolje. Naizgled nemogući poslovi su ponekad veoma mogući i obrnuto.

NAŠA IDEJA JE OSTALA

Boris Vukobrat je osnovao Fondacije za mir i rešavanje kriza. Početkom rata, 1992. godine istupio je sa "Predlozima za novu zajednicu republika bivše Jugoslavije". Mnogi misle da su neka njegova rješenja i danas aktuelna.

- Fondacija je nastala na početku rata kao izraz otpora tom ratu i destrukciji koja je svuda vladala. Nasuprot ideji podeljenosti i zavađenosti, branila je ideju zajedničkog rada, organizovanja i napredovanja. U vrtlogu strasti i mržnje, prouzrokovanih propagandama nacionalnih elita, ta ideja je mnogima izgledala utopističcka. Sada je realnost, nasušna dnevna potreba - i imperativ za sutra. To danas tvrde čak i one političke elite koje su izazvale destrukciju Jugoslavije. "Nova zajednica republika bivše Jugoslavije" svakako neće biti politička, još manje ideološka, ali će biti ekonomska i možda polivalentno kulturološka - u okviru Evropske unije. Manje je važno što mi iz Fondacije prilikom proslave desetogodišnjice možemo reći da smo bili u pravu. Važnije je da naša ideja - i čitav korpus ideja koje iz nje proističu - postanu pravac kojim će se kretati države nastale iz bivše Jugoslavije.