VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

DAN i noĆ PRED IZBORE

Slušam jutarnju debatu u susjedstvu. Slušam sa svog balkona...

- Zorka, onda ođemo li glasat za Miška?!

- Ne.

- Obeđo sam mu, ženo božja!?

- Obećo si i Vukoli...

- Jesam, ali Miško mi je rođak...

- A Vukola te časti đe te god vidi...

- Dobro u redu... onda nećemo glasat ni za jednog ni za drugog...

- Nego!?

- Za Nidža.

- Jesi li i njemu obećo?

- Jesam.

- Onom bilmezu usmrđenom!?

- Šta ću, đe god mrdnem, evo ga, fata me za ruku, spominje đeda, babu, ona valjda zadojila moga ćaću...

- Ni u snu za njega!

- Pa za koga ćemo, Zoro-Zorice?

- Nabrajaj dalje...

- Pa sinoć sam ti sve nabrojo, ne mogu više, fataju me živci...

- Ajde polako ispočetka.

- Prvi je bio Brano, on bi ruku stavio u vatru da ću za njega, ja sam mu, reko mi je, “jedini siguran”, sve su ostalo “jebivjetri”, nikom ne vjeruje...

- Otpiši, dosta mi je i njega i njegovih...

Promaja, u kući su tresnula vrata. i Zorka je zatvorila prozor. Nisam čuo nastavak razgovora sa Branovom rukom u vatri...

Ponovo, uhvatio sam nekolike rečenice tek oko četiri popodne. Opet su, valjda, pričali uz kafu...

- Završi više s tim tvojim?

- Dobro, evo, pade mi na pamet, da zaboravimo na sve, da zažmirimo i da glasamo za Đuraša, proveo sam s njim punih trides i pet godina u Fabrici, nije mala stvar...

- Nije, ali bi bila prevelika da njemu damo glasove...

- Ne bi, Zoro-Zorice, baš bi mi bilo milo da on dobije odbornički dodatak, nek se i njegova djeca jednom obraduju...

- A tvoja se biva stalno raduju, ne znaju kud će od radosti?! Koja ti vajda od Đuraša!?

- Nikakva, ali srce bi mi bilo na mjestu...

- Prekriži! Imaš li više ikog?

- Nemam.

- Onda da ja počnem sa svojim kandidatima?

- Počni, ali, da ne gubimo vrijeme, poredaj mi samo one što si im sto-posto obećala...

Neko je zazvonio na vrata, Zorka je otvorila, i opet je promaja zalupila prozor...

Posljednji insert ovog predizbornog dijaloga čuo sam tek oko jedanes uveče dok sam pušio na balkonu...

Zorka je, očito, otvorila prozor “malo pred spavanje”...

- Zoro...

Ona ga nije čula...

- Zoro-Zorice!

- Molim.

- Imaš li više kandidata?

- Imam još samo Bubu...

- Ko ti je Buba?

- Ona frizerka što mi donosi jabukovo sirće...

- Zar je i ona kandidat?

- Nije ona nego njen muž.

- Jesi li joj utvrdo obećala?

- Jesam.

- Nisi se valjda i njoj zaklela?

- Ona misli da jesam.

- Onda da se vratimo...

- Dobro, ali ne spominji mi one što smo ih dva puta štrihirali.

- Neću.

- Ni one s tri crvena uskličnika.

- Neću ni njih.

- Idemo samo na one što smo ih podvukli običnim flomasterom...

Radili su zadugo...

Oko ponoći, kad sam izašao na balkon da zapalim “onaj pred spavanje”, vidio sam im samo siluete.

On je, sjedeći, flomasterom kuckao po papiriću na stolu, a ona je mahala rukama prema lusteru, kao da neko odozgo pokušava da im pokvari dogovor...

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!