VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!
 

n a d u h a
 

Zorom, Gojkan se uskoprco, kazao ženi da “ipak mora u bolnicu”, ona dodala ono svoje “ako nije kasno ili dockan”, i izletio ko puščano zrno niz ulicu...

Žena ga je čekala, čekala, ali Gojkan nikako da se pomoli, iako je kazao “eto me za deset minuta”. Nekoliko puta zvala ga je i mobilnim, ali uzalud.

- Mora - sva u panici zakukala je komšinici Danici - da su ga ustavili u bolnici.

Na svu sreću, kasnije, kad se “sredila” i krenula prema vratima, čula je kako neko puhće u stubištu.

On!

(Gojkan je ko jež. Sitan, nečujan, ali “zna da propuhće kad malo više popije”.)

- Šta bi, đe si do sada?

- Niđe, ne pitaj.

- Jesi li išo doktorima?

- Jesam doktorima, ali nisam u bolicu.

- Kako, nesrećo!?

- Kako si čula!

Tek kad se umio, i pružio na kauč, počeo je da objašnjava svoj “novi slučaj”...

- Taman kad sam prolazio pored Opštine, zaustavi me Vukota, pita će idem, ja mu kažem, ali njemu nije jasno “šta bi to meni moglo biti”...

- A šta mu ti kažeš?

- Kažem da nisam dobro.

- A on, šta ti reče...

- “Nije ti”, veli, “ništa, to te samo malo vjetar... “Dobro, fala ti”, ostavim ga i krenem dalje. Na pijaci, ona tvoja Gospava, što kod nje kupujemo piliće i suve smokve, ufati me za lakat. Stadoh, mislim da smo joj nešto ostali dužni, a ona će odma: kud sam navro, đe žurim...

- I njoj si kazo?

- Jesam.

- I šta ti ona reče?

-“Idi, budalo u kafanu, vidiš li da pucaš od zdravlja”.

- I... dalje, ode li u bolnicu?

Krenuh prema mostu, ali me kod banke zaustavi onaj Simo što mi je vazda ostavljo novine dok je radio u kiosku...

- I njemu si sve ispričo?

- Jesam.

- Šta ti on reče?

- Da je i on imo isto, ali da mu nije bilo ništa.

- Srete li još koga.

- Sretoh Iliju, Luja, Nikolu...

- Koga?

- Onog iz Lastve...

- I koga još?

- Bombu!

- Ko ti je taj?

- Onaj što je sa mnom bio na frontu...

- I njemu si ispričo.

- A što bi samo od njega krio?!

- I... šta ti on kaza?

- Da pođem s njim...

- Đe?

- U kafanu odma ispod bolnice.

- I tu popiste nekolike?

- Samo tri.

- A reče li ti dijagnozu.

- Reče... to je neka naduha...

- Valjda zaduha!

- Nije nego naduha. Nešto što je njegov ćaća nosio šesest i pet, a on već nosi punih pedeset i osam godina...

- I, kad popiste, pusti li te doktoru, ako već nije bilo kasno ili dockan?

- Pusti, ali meni se više nije išlo, nego se vratismo preko mosta, da mu se revanširam neđe u gradu... tako da nisam popio nego samo šes komada...

Poslije ručka, B. je zaspao ko zaklan.

Kad se probudio, popio je kafu i, onako usput, kazao kako sutra ipak mora u socijalno da ovjeri knjižicu.

Žena je promrmljala “hoćeš samo preko mene mrtve”, zaključala ulazna vrata, izvadila ključ, i gurnula ga u Gojkanove ljetne cipele koje su ležale visoko, na vrhu vitrine, meću teglama za pekmez i kisele paprike...

J.P.P.

VISE HUMORA - Enciklopedija hercegovackog humora - casopis PITAM SAM TEBE!