TREBINJAC DRAŽEN MILIĆ PRONAŠAO SVOJ ANTIKRIZNI RECEPT - kredit  za zaposlenje u svom gradu, u svojoj kući, i u svojoj struci...

grad kao turistiČka atrakcija

O Draženu Miliću pisali smo kad su se njegovi suveniri sa motivima Trebinja počeli pojavljivati na sajmovima. Tada, Dražen nam je rekao da mu je plan da što prije nabavi keramičku peć kako bi zaokružio kompletnu tehnologiju i sa mnogo većim ambicijama izašao na tržište. 

- U keramici je - kaže nam u svom ateljeu kod Rezervoara u Hrupjelima - sve je već hiljadama godina poznato. Zato, morate poštovati pravila, ništa se ne može uraditi napamet ili nasreću.

Paralelno uz studij na trebinjskoj Akedemiji likovnih umjetnosti, Dražen je zanat izučio u Beogradu. I tamo, majstori, zanatlije, postavljali su mu nezgodna pitanja tipa onog - šta ti, kao budući slikar, radiš sa nama zanatlijam?. Dražen je odgovarao da ga keramika interesuje i da po svaku cijenu hoće da nauči ono bez čega se u ovom poslu ne može...

Keramika nije jednostavna. U Beogradu Dražen je naučio ono što je najvažnije, a dalje nastavio je sam u svom ateljeu koga je napravio u staroj ljetnoj kuhinji, pokraj porodične kuće...

-Ovdje imam sve što mi je potrebno. Glinu nabavljam u Beogradu, mogu da je nađem i u Mostaru, lako dolazim i do pigmenata  za  visoke temperature, imam i glazure, tako da u ovom trenutku mogu da napravim sve što zamislim. Ovdje  sam  sam  sebi šef, niko mi ne smeta, peć je u punom pogonu, radi  na  normalnu  struju iz mreže. Bez problema postiže temperaturu od 1.200 stepeni Celzijusa...

U vitrini, kraj peći čekaju magneti (fugure koje se “lijepe“ za metalne predmete), zvončići (keramička zvona sa vizuelnim aplikacijama), ploče (ravne keramičke površine sa trebinjskim turističkim atrakcijama), pečati (sa karakterističnim stilovima u prošlim vremenima), svjetlarnici (keramičke “kulise“ podesne za iluminaciju enterijera)... Sve je to prethodno formu dobilo na grnčarskom točku ili u kalupu. Na svim figurama, naravno, dominiraju motivi Trebinja...

- To je ono što ljudi od mene traže - objašnjava Dražen - gotovo svaki stranac koji prođe pored moje radnje zainteresuje se za nešto. Trebinjci manje, osim kad žele da nekom nešto pošalju u inostranstvo. Trebinjski suvenir, bar ovaj koga ja radim, pokazao se privlačnim i drugoj publici. Recimo, nedavno na sajmu primijenjene umjetnosti u Herceg Novom bio sam jedan od najprodavanijih izlagača. Najčešći kupci bili su Rusi, oni na neki način osjećaju naš motiv, pretpostavljam da im je po nečem blizak...

Vaši suveniri mogu se naći i u Banja Luci...

- Da, interesantno, nedavno dobio sam diplomu Tirističke organizacije Republike Srpske za učešće na Zagrebačkom sajmu. Kad sam  ušao u kancelariju direktorke  TORS-a, bio sam prijatno iznenađen. Jedna njena vitrina bila je puna mojih radova. Izvanredno sarađujem i sa trebinjskom turističkom organizacijom. Tanja Bulajić puno mi je pomogla da se predstavim na raznim sajmovima. Inače, i u svemu drugom, odlično sarađujem sa turističkom organizacijom. Imam punu podršku, i oni zaista, bez ikakvog privatnog interesa, žele da me podrže, tako da i u ovoj godini očekujem nove pozive. Na sve dosadašnje nisam mogao da se odazovem zbog visokih troškova, graničnih procedura itd. Nadam se da će se i to pojednostaviti, i da ćemo svi mnogo jednostavnije sarađivati jedni sa drugima.

 Bilježimo još jednu zanimljivost u vezi Draženove keramike. Jedan razred Ekonomske škole, u ovkiru redovne nastave, napravio je virtuelno preduzeć’ za proizvodnju keramike...

- Na regionalnoj smotri u Sarajevu taj projekat je, u konkurenciji četrdesetak drugih preduzeća dobio nagradu. Učenici su, ovim rpojektom - a bilo je i preduzeća za proizvodnju ljekovitog bilja, meda, sira itd... odbranili tezu - Trebinje kao turistička atrakcija. Interesantno je da su, eto, i još mlađe generacije počele da misle na taj način.

Te.O.

PRILIKA I ZA DRUGE

Keramika bi uskoro mogla da postane zaraza. Draženu pomažu drugovi sa Likovne akademije, a i među amaterima ima dosta interesa. Dražen je spreman da poučava, da pomaže, i da u svojoj pe”i peče i tuđe radove. U tom pogledu novac ga ne interesuje. Nema sumnje, želio bi da svi kreativci urade što mogu danas, da iskoriste prilike koje im se nude, jer nisu preobilne.

MALI KRIZNI MODEL

Dok većina mladih ljudi diže kredite za stanove ili auta, Dražen je odlučio da digne kredit da bi kupio keramičku peć. Nije li, možda i nesvjesno, na ovako jednostavan način Dražen dao odgovor na pitanje kako se ponašati u krizi koja je stigla!?

I DALJE NA CIJENI

Keramika je jedan od najstarijih umjetničkih zanata. Po keramici arheolozi danas datiraju svoje nalaye. U keramici ispisana je istorija civilizacije. Interesantno, do danas tehnologija se nije mnogo promijenila. I dalje se glina okreće na točku, i dalje se figure peku na visokim temperaturama, i, što je najinteresantnije, ljudi širom planete cijene keramiku. Čak je i ekolozi smatraju pozitivnom, a oni koji podržavaju održiv razvoj i povrtak prirodi, ponekad tvrde da bi svako, ko planeti želi dobro, u kući trebao d aima više keramike, nego plastike.

ŠANDULJE

O šandulje slatke na Mostaćkome sprudu

Nekad sam se puzo uz te vitke grane

Da naberem ploda na vašem zreniku

I mirišem grimiz lišće ko' plave jorgovane.

Ponekad bi ljudi hujali ko olujno vrijeme

Tad i krošnje vaše čudno zašume

Tajne vode što pod vama šapću

U jezivom bi slapu prelazile ume.

Zanosno bi hito vrsima vašim

Plašio sojke iz vaših kosa

Bacao pogled niz polje daleko

Ćutio bezšumne korake Ćibana bosa.

Tamo daleko kud dubine šute

Berem sjetu s' vaših pustih grana

U nesnosnoj tami snijega i tornada

Okusih zehru  slasti iz starih dobrih dana.

Miralem Resulović Trebinjac

Miralem Resulović Trebinjac rođen je 1942. godine u Trebinju a trenutno živi u Kanadi, provincija Ontario, u gradu Vindzoru. U poslednje vrijeme intezivno se bavi poezijom. Pjesme je objavljivao na engleskom i francuskom  jeziku,  a posljednja zbirka pjesama štampana  mu je u Sarajevu 2006. godine. Član je udruženja književnika Kanade.