NARODNA MAJKA

(iz razgovora sa komšijom Mirkom zvanim Kufer)

- Eto, ja ne znam što se ovaj pametni, davno školovani svijet toliko sekira i satire. Kad ih slušaš, reko bi zora neće svanut, sve izgore, propadosmo u katastrofu, spasa nema nikome.

- Ti, Kuferčiću, ne misliš tako?

- Neeeee. Naravno da ne mislim. Naš narod ne ponovlja samo ono što u novinama piše, naš narod priča i svoje priče, ima narod svoju štampu, koju niko ne može privatizovat...

- Daj bar jednu narodnu?

- Eto, vi o toj recesiji, o tim kreditima, o tim žirantima po novinama pišete ko o kastastrofi...

- A šta kažu narodne priče!_

- Izaberi, koju ćeš, o recesiji, o kreditima...

- Daj jednu o žirantima.

- Odma, tu ste vi što radite za državu naročito tanki.

- Ma nemoj?

- E, boga mi je tako, satrše vas žiranti, ne možete dohakat ni najsitnijim prevarama, a hoćete da sačuvate državu...

- Dobro, a kako bi se to uradilo u tim tvojim prostim narodnim novinama.

- Prosto, kako bi drukčije?

- Pa, kad je prosto, ispričaj.

- Vi se, na primjer sekirate oće li vas neko izdić, ako ste nekom žirant oće li vas urnisat i u crno zavit, a moj prijatelj Gavrilo zvani Gavran slobodno može otvorit radnju u kojoj će svakom, za sitne pare, ponudit sve usluge oko kredita.

- Nije moguće, Kuferu!

- Jes, nema toga koga je Gavran odbio.

- Da dobije kredit?

- Daaaaaa...

- Govori, kako!

- Taj Gavrilo, odnosno Gavran, rekoh, svakom će pomoć da digne kredit, i to svojim imenom, potpisom, i uredno popunjenom mjenicom. Što se kredita tiče, bolje da si dobar s Gavranom, nego da ti je ćaća direktor banke.

- Je lit o čovjek ili duh?!

- Čovjek.

- Budala, ili...

- Potpuno normalan, privatni trgovac, ima lijepu radnju i dvoje djece na fakultetu, jedno studira građevinu, drugo ekonomiju, oboje u Beogradu...

- Onda, reci, kako to u toj tvojoj priči ide, šta taj Gavran radi? Ili možda ne radi ništa i, ko svaka budala, vraća tuđe dugove.

- Ni govora, nikad taj nije vratio tuđeg feniga, a, pošteno rečeno, nikad nikog nije odbio. Ko god je njemu pokuco na vrata, i kazo da mu treba kredit, nije otišo razočaran, dokopa se para.

- To onda nisu proste narodne priče, nego magije!?

- E, vidiš, filozofe, to nisu nikakve magije, nego istinite, životne narodne a ne novinske priče, i ja, ovakav kakav sam, živi sam ti dokaz da je Gavran narodna majka.

- I ti si išo toj našoj majci po kredit?

- Jesam, zatrebalo mi... I ja imam dva studenta, jednog u Podgorici, drugog u Banja Luci.

- U redu, znam...

- Obrnem pola Trebinja, tražim žiranta, ali, niko ne da ni nanijet priču o kreditu... 

- A Gavran?

- On kontra. Sad ćeš vidjet da nije čovjek koji bježi, nije čovjek koji se povlači, nije čovjek koji se nečeg boji, ko sva ova fukara okolo.

- Nego?

- Fino te primi u kuću, počasti pićem, i kad mu ti sve ispričaš i kažeš da ti treba žirant, on zine... “Nije tačno da ti treba žirant! Ja sam ti u srce pogledao, i tamo piše da ti trebaju... pare!

- Jes! - udariš ti opet u kuknjavu - ali ne mogu bez žiranta.

- Kod mene... možeš!

- Kako, moj Gavrane, jarane?

- Prosto! Ja ću dići kredi, a ti ćeš meni...

- Šta, moj Gavro?

- Ja ću za tebe, rekoh, dić kredit a ti ćeš meni - biti žirant!

- Kako, to nema smisla, tolika žrtva.

- Nije, moj Kuferu - fino mi je objasnio - nije nikakva žrtva. Ja dignem kredit, uzmem pare, lijepo ti ih pred svjedocima predam u ruke, i, kad stigne prva rata...

- Šta onda, Gavrane?

- Zažmirim, ne platim ni pare, tako da račun otputuje tebi, đe mu je i mjesto, kao mome prvom žirantu. A kad iz banke pozovu, ti ćeš shvatiti da si u ovom slučaju bio...

- Šta sam bio?

- Pa sam sebi žirant, Kuferu!

P.S.

Poslije - kad se Kufer malo odmorio pitam ga -jesi li pristo na Gavranov prijedlog?

- Nema usta koja bi to odbila.

- I sad mirno spavaš?

- Spavam, kad nisam budan...

J.P.P.