JEDANAESTO DUČIĆEVO POETSKO VEČE

GLOGOVAC U TORONTU
 

Srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" iz Toronta, 14. marta, održalo je jedanaeste po redu Dučićeve večeri poezije. U prepunoj sali srpskog centra u Misisagi okupili su se ljubitelji poezije, članovi i poštovaoci "Dobročinstva"  i svi oni koji su željeli da provedu prijatno i ugodno veče u društvu prijatelja, uz stihove i muziku.

Ove godine srpsko  dobročinstvo "Jovan Dučić"  obeležilo je 18-godišnjicu svog uspešnog postojanja. Kroz sve to vreme društvo je bilo okrenuto očuvanju srpskog jezika  i kulture, ćiriličnog pisma  i bogate književne tradicije srpskog naroda.

Istovremeno, članovi društva bili su veliki humanisti, pa su tako proteklih godina  dobrovoljnim prilozima  učestvovali u nizu akcija organizovanih s ciljem da se pomogne ugroženim, bolesnim i siromašnim u našoj otaxbini.

Tokom 18 godina postojanja  prikupljeno je i u razne humanitarne svrhe  podeljeno i poslano preko 300.000 dolara. Članovi ovog poznatog društva, Hercegovci, ni u dalekoj Kanadi nisu zaboravili svoja pradedovska ognjišta.

Ovogodišnje poetsko veče bilo je posvećeno poznatom srpskom pesniku iz Hercegovine gsp. Božidaru M. Glogovcu, pesniku hercegovačkog krša. Posetioci i ljubitelji  poezije i srpske književnosti  bili su te večeri impresionirani  i zadivljeni njegovim patriotskim i rodoljubljivim stvaralaštvom, i ličnošću u kojoj dominira skromnost i otmenost. Razgovaralo se o pesnikovom  književnom stvaralaštvu, a u programu su učestvovali, pesnici, recitatori i muzičari: Radovan Gajić-Gaja, Ana Smiljanić, Rada Mićić, Nikol Marković, Đorđije Živković, Boris Pavlović, Mirko Radović i Ljubiša Vlatković.

O pesnikovom književnom stvaralaštvu  nadahnuto je govorio književnik Radovan Gajić, istakavši da njegova poezija  prefinjena poetika, koja je odana ljubavlju  i rodoljublju, patriotizmu i pravoslavlju. Sve je to za njega stvarnost i mit. To su njegove pravoslavne istine spojene ljubavlju i rodoljubljem.

S gostom pesnikom je razgovarao Slobodan Rundo, voditelj i urednik poetske večeri.

U okviru programa predstavljen je i najnoviji  broj književnog časopisa "Ljudi govore", koji je pripremio i uredio dr Radomir Baturan.

Pesnik Božidar M. Glogovac  je nosio pesmu u sebi čitav život i ona je nazadržljivo iz njega potekla. Poezija je u njemu sazrevala kraj rodnog ognjišta, dok su strune gusala izvijale  pratnju muškom glasu  koje je je pevalo istoriju.

Od ranog detinjstva  pesnik će osetiti toplinu roditeljskog blagoslova i poneti svet kao amanet očinski. Tako će on sačuvati čari, britkog i raskošnog srpskog jezika  koji se prelama kroz njegovo pevanje. To je poezija bola , ponosa i prkosa, mirisa zavičaja i ognjišta.

OKamen mu je personifikacija života , duhovnog stanja i filozofskog pogleda. Kamen mu je na duši usamljena litica  manastira Ostrog. On se divi kamenu kao Božijoj promisiji.

Glavna preokupacija u pesmama koje Glogovac stvara  je ljubav kao naveće dostignuće  čovečanstva. Divne stihove o ljubavi  je ispisao. U toku književne večeri sa uzbuđenjem smo saslušali njegovu besedu o ljubavi.

Na stratištima svog naroda pravi veličanstvene spomenike od prkosa i neprebola. Srpsku istoriju peva od Kosova do naših tragičnih dana. Pesma mu je hod kroz istoriju. Wegov stih je sažet, ekspresivan i metaforičan, taj stih je epoha, aluzija, alegorija, aforizam.

U njegovoj etičkoj formuli čast je iznad života, smrt je iznad posrtanja. On je pesnik koji je opsednut svojom otaxbinom i briljntnom helenskom filozofijom . On govori o smislu i besmislu, o sreći i nesreći, radosti i tuzi, veri i posustajanju.

Božidar M. Glogovac je rasni pesnik, a to znači da je pesnik  iznikao iz naroda. Wegova poezija, njegove reži čine da čoveka, da ljude učini mudrima i da tako im da snagu, da se i dalje nadaju smislu.

Wegovih 7 zbirki pesama, koje je do sada objavio, njegovi divni patriotski stihovi svoju poetsku snagu oslanjaju  na lepotu izvorne pesnikove mudrosti, snažno izrečene, večito živim bogatstvom, rečnika narodnog jezika, srpskog izvornog hercegovačkog jezika.

On je raspričani pesnik. Wegova poetika je tužna i teška, kakav je i sam naš život. Wegov poetski izraz nedvosmisleno je i neiskvareno lirski.

Kako nam sam pesnik reče ove večeri, četiri stuba na kojima stoji njegova celokupna duhovna nagradnja  jesu gusle, Wegoševa epika, Dučićeva lirika i Kantova etika.

On je kao pesnik prisvojio Zabljačku tragediju kao svoj pesnički usud, da joj  on poput Starca Milije, Laze Kostića i Đure  Jakšića doda svoje breme briga koje pritiskuju njegov narod.

Sam nastup pesnika bio je veoma uzbudljiv za sve. Bili smo oduševnjeni njegovim kazivanjima  i govorenjem poezije.Osećali smo se, kao da smo se vratili  u otaxbinu.

Posle njegovih reči osećali smo se pročišćeno  i produhovljeno, osetli boljim i plemenitijim ove noći, jer je njegova poezija razumljiva, kao i svaka prava poezija. On je čovek koji živi poeziju, jer je celi svoj život posvetio njoj i srpskom jeziku, pišući jednostavno, patriotski i milosrdno  ispunjen ljubavlju prema srpskom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji, borbi za istinu i pravdu kroz vekove.

On želi vaskrsnuće srpskog naroda  i da se sazna istina o njegovoj tragediji. On želi preporod. U njegovoj poeziji treperi jedna nada, jedno uvjerenje da je čovek živ, da u njemu bije ljudsko srce  i da za život uvek ima nade  dok postoji ljubav prema bližnjima i otaxbini.

OPesnik Božidar M. Glogovac rođen je 1939. , a njegov zavičaj je selo Mosko kod Trebinja  u Hercegovini. Po obrazovanju je filozof, a po vokaciji pesnik. Živi  u Beogradu, stalni je učesnik književnih susreta i guslarskih posela u otaxbini, a najdraže su mu Dučićeve večeri  poezije u Trebinju.                              Slobodan Rundo