VEČERNJE NOVOSTI, VN, 02.05.2009 20:45:09

OPUŠTENO SA KRALJICOM

Sonja Sredanović, kompjuterski pandan Nemanji Vidiću u Engleskoj. Programerka, koja od 2001. godine šivi u Engleskoj, najpre je doprinela da njena firma "Sofos anti-virus" postane najbolje srednje preduzeće na celom Ostrvu, a kao šlag na tortu usledio je susret sa kraljicom Elizabetom.

VELIKE zvezde i najpoznatiji Srbi u Velikoj Britaniji su junaci fudbalskih terena i čarobnjaci sa loptom, Nemanja Vidić i Branislav Ivanović. Ali na Ostrvu živi i radi i veliki broj naših ljudi, koji i pored toga što nisu poznati široj javnosti, predstavljaju prave heroje u svom poslu. Jedan od njih je i Sonja Sredanović (porijeklom Trebinjka, op. G.T.), kompjuterska programerka iz grada Abingdon, blizu Oksforda.

Retko kojoj Beograđanki je pošlo za rukom da upozna britansku kraljicu, pa još i da o tome naširoko pišu ondašnji mediji. A Sonji, koja je u centar pažnje došla zbog svog rada na kompjuterima, je upravo to uspelo. Programerka, koja od 2001. godine šivi u Engleskoj, najpre je doprinela da njena firma "Sofos anti-virus" postane najbolje srednje preduzeće na celom Ostrvu, a kao šlag na tortu usledio je susret sa kraljicom Elizabetom.

- Prijatno se iznenadila kada sam joj rekla da sam iz Srbije - otkriva Sonja. - Ne mogu da kašem da treme nije bilo, ali ipak nisam izgubila glavu, već sam sa Elizabetom razgovarala sasvim opušteno. Mislim da je moj šef imao mnogo veću tremu od mene. Posle kraljičinog odlaska, srdačno me je potapšao.

Posle 10 godina rada u Institutu Lola u Beogradu, Sredanovićeva je lako pronašla posao u Engleskoj, baš kao i mnogi talentovani mladi ljudi iz Srbije.

- Naši programeri su tada bili izuzetno traženi, ali i plaćeni. U periodu od 2000. do 2004. godine u Britaniju je došao veliki broj Srba. Samo u mojoj firmi nas ima troje iz Beograda. Bilo bi nas verovatno i mnogo više, da u Evropsku uniju nije ušlo deset dršava Istočnog bloka. Engleskim kompanijama je tada postalo suviše komplikovano da zapošljavaju ljude koji dolaze van EU, bez obzira na to što su Srbi cenjeni programeri - objašnjava Sonja.

Kako ističe naša sagovornica, život na Ostrvu je za nju do sada bio lep i lagodan, iako priznaje da joj Beograd mnogo nedostaje.

- Suprug mi je Nemac, imamo dvoje dece i naše opredeljenje je da zbog posla šivimo upravo u Engleskoj, ni u Srbiji, ni u Nemačkoj. Ipak, mnoge stvari mi nedostaju iz domovine, a najviše porodica. Žao mi je što ne mošemo više vremena da provodimo u Beogradu, ali je ovde stvarno teško uzeti slobodne dane. Makar da ukinu vize za Srbiju, pa da baka, ujaci i tetke mogu da dođu kod nas u Englesku. Valjda ćemo i to uskoro da dočekamo - prišeljkuje Sonja Sredanović.

NEOBIČNO VJENČANJE U TREBINJU

SVADBA ZA 48 SATI

Trebinjac Velibor Mavrak i njegova izabranica Petra su krajem aprila, u trebinjskom Domu kulture, pred matičarem Vasom Čihorićem, rekli subonosno "da" u prisustvu rodbine, kumova, prijatelja i ništa u njihovom vjenčanju ne bi bilo neobično, da mladenci nisu bili dio projekta Radio televizije Srbije - "48 sati svadba", koja je za njih pripremila ovo vjenčanje.

U pitanju je emisija koja je rado gledana i u Srbiji i kod nas i u cijelom regionu, ali je Veliborovo i Petrino vjenčanje bilo dio rialiti šou programa "48 sati svadba" koja je prvi put snimana u Hercegovini, a, kako kaže Irena Spasić, voditelj emisije, nakon Banjaluke i Istočnog Sarajeva, treći put u Republici Srpskoj.

Utisci su vrlo pozitivni.

"Mi smo sponzorisali budžet od 4.000 eura za pripremu svadbe, a mladenci su, po klasičnom principu poznatom svakom onom ko gleda serijal, imali zadatak da obave dvanaest zadataka za 48 sati, od rezervacije restorana, muzike, frizerskog salona, torte, odabira venčanice, odela, cipela i drugih stvari", objasnila nam je Irena.

Prema propozicijama, mladenci su, s obzirom da su ispunjeni svi uslovi, nakon potpisa kod matičara, dobili i nagradno svadbeno putovanje za Grčku, takođe dar emisije "48 sati svadba".

Mladenci, i pored naših molbi, novinarima nisu željeli reći niti jednu riječ, ali je zato Irena bila spremna za priču i kazala nam da je mladoženja iz Trebinja, a mlada iz Bosne, te da su se upoznali u Novom Sadu na studijama.

Irena je, međutim, bila spremna za priču, objasnivši nam da su se oni ovoga puta odlučili za Hercegovinu, jer do sada nisu bili u ovom dijelu BiH.

Na ovaj su način, kažu, željeli da utvrde kolika je gledanost RTS-ovog programa i  koliko Trebinje i okolina uopšte prate njihovu emisiju.

Iako su, tvrdi Irena, zadovoljni jer su ih svi na ulici prepoznavali dok je trajao kasting za parove i dok su boravili u Trebinju, zanimljivo je da nije željela da nam saopšti tačan broj prijavljenih parova koji je, kako kaže i ko zna zbog čega, tajna (iako je, dok smo razgovarali, vjenčanje već bilo prošlo).

"Bilo je mnogo manje kandidata nego smo mi očekivali, ali kažu da su Trebinjci jako zatvoreni i da ne žele javno da se eksponiraju", bio je njen odgovor, uz tvrdnje da su, pored Trebinja, imali i parove iz Gacka, ali su se odlučili za Trebinje, kako bi utvrdili svadbene običaje baš iz ovog grada.

Irena dodaje da su imali još jako interesantnih parova, zainteresovanih za ovakvo vjenčanje, ali su svoja vjenčanja bili zakazali za naredne vikende, što ekipa "48 sati svadba" nije mogla sačekati, jer su isključivo ovaj vikend rezervisali za Trebinje.

Više zainteresovanih će, dodaje, biti možda neki drugi put, jer bi, složili su se svi u ekipi, voljeli doći ponovo u Trebinje...

V.D.