MOTORISTI GUMAMA CRTAJU, MOTORIMA SVIRAJU, I dovode turiste u trebinje, ali to nije kraj priČe...

izgradiĆu motel za bajkere

Sve više bajkera prolazi kroz Trebinje. Moto-turizam je novi trend. Iako nemamo nikakvu infrastrukturu, bajkeri Trebinje već doživljavaju kao svoju oazu. Zato Željko Škrivan hoće da izgradi motel za motoriste.

Kažu da se motoristi (bajkeri) interesuju samo za motore, rokenrol i žene. Naš sagovornik Željko Škrivan, predsjednik trebinjskog Moto-kluba TNT,  ima više dopuna za jednu takvu konstataciju, naročito poslije posljednjeg bajkerskog skupa u Trebinju koji je okupio blizu 1.000 motociklista iz 64 moto-kluba iz edž-yu država i našeg evro-susjedstva

Željko Škrivan (1963) na motoru je od svoje 26. godine. Kaže da je počeo relativno kasno, ali, podvlači, možda je to i bolje, jer, prema statistikama, na motorima najviše  stradaju mlađi ljudi.

- Motocikl je lijepa stvar, uvodi vas u lijep život, ali, sa druge strane, postoji i velika opasnost. To ja govorim svim mlađim ljudima. Mladi, ako žele na motar, moraju da nauče da ga koriste na pravi način. Ne smiju se ni dokazivati, ni ludirati...

Trebinjski klub je, čujemo, ugledan u bajkerskim krugovima?

- Jeste. Mi smo 2000. godine osnovali klub koji je dosta poznat u bivšoj Jugoslaviji, pa čak i u Evropi (sad ima 28 članova. Biti poznat, znači da imaš ljude koji ti dolaze, ali da i ti drugima odlaziš. Treba, dakle, puno putovati, dosta vremena provesti na točkovima da bi u bajkerskom svijetu imao ugled i ime.

Da li stalno dolaze novi, ili su dominantni vaši stari poznanici i prijatelji?

-  Ogromna većina onih koji su jednom bili u Trebinju dolazi ponovo. Imamo ljude koji su bili na svim našim skupovima. Do sada, promijenilo se sigurno nekoliko hiljada bajkera. Raduje nas da ta cifra raste. Posebno to što dolaze novi ljudi. Bajkeri iz NJemačke obećali su nam da će iduće godine dovesti i dosta svojih drugova. Očekujem da će iduće godine Nijemci doći u mnogo većem broju. Dolaze nam i brojni poznati bajkeri. Dolazi tako i Viki iz Celja, on je jedna vrsta bajkerskog ambasadora. Ubacio je naš klub na spisak klubova koji prave internacionalne moto-skupove od velikog značaja za Evropu.

Vidjeli smo policiju u kampu. Po vašem mišljenju, je li ovo bio skup visokog bezbjednosnog rizika?

- Rizik uvijek postoji. Imali smo 700-800 gostiju, nismo mogli sve da evidentiramo, jer su mnogi noćili kod svojih prijatelja ili su otišli na more, što znači da nisu ni ušli u kamp. Nije se desio nikakav incident. Inače, u ovih deset godine nije se desilo ništa zbog čega bi policija trebala da reaguje.

Hoćete reći, ako bajkeri i djeluju robusno, u stvari su ljudi finog ponašanja?

- Uglavnom. Osim toga, motocikl je dobar način da ispraznite svoje agresivnost. I ja, nekad kad se nasekiram, sjedem na motor i provozam se, ne dodajem mnogo gas, nije u pitanju brzina. Kad si na motoru sve izgleda drugačije.

Vidjeli smo ove godine, motorom može da se i “crta“ i “svira“.

- Vidjeli ste one krugove po asfaltu. Motorom može da se u asfalt upiše gotovo savršen krug. A svira se gasom. U Štokholmu postoji Harlej Dejvidson klub koji ima orkestar u kome sviraju motocikli ove marke. Oni jednom godišnje prave koncert sa svojim motociklima.

Imate li utisak da puno više bajkera i biciklista prolazi kroz Trebinje nego ranije?

- Imam, naravno, to je nova pojava. Moto-turizam je nova šansa, novi turistički fenomen. Ja u tome vidim i svoju priliku, a i jednu novu budućnost za razvoj ovoga grada. Po zanimanju sam automehaničar, ali  želim da se preorjentišem na taj vid turizma. Trebinje ima odlične uslove za razvoj moto-turizma. Tu nije u pitanju nikakav podturizam, nego pravi turizam. Rejting koga smo mi stvorili dobro se može iskoristiti. Mi smo već jedan mali brend u svijeto motociklizma.

Vi se, čujem, na neki način, i danas bavite turizmom?!

- Da, ako mislite na to što mnogim bajkerima, ali i drugim putnicima, izlazimo u susret, kad stvari krenu kako ne treba.  Ima nas nekoliko bajkera koji prihvataju ili na neki drugi način izlaze u susret bajkerima koji dolaze. Uz ostalo, pomognemo im da nađu povoljan smještaj. Dosta je komentara oko toga da je u Trebinju prilično skup hotelski smještaj. Dosta sam putovao, ali čini mi se da je to nerealno. Trebinje bi trebalo da širi kapacitete koji će ponuditi jeftiniji smještaj. Ja imam jedan dio kuće koji je nezavršen. Tu želim da napravim motel za bajkere. Mislim da je za prenoćište dovoljno deset eura, i to u sobi koje ima i TV i klimu itd.

Da li moto-turizam traži kakva infrastrukturna ulaganja?

- Nije obavezno, ali bila bi korisna jedna malo veća investicija u auto-motodrom, koga bi činila jedna 4 km duga staza, staza od kvalitetnog asfalta širine 12 metara. To za sada, u regiji, postoji samo kod Rijeka, na Grobniku. Oko staze, naravno, išli bi prateći objekti, moteli, pumpe, itd. To bi ovom gradu moglo da donese dosta novca. Jedan od dokaza za to je i u činjenici da su neki bajkeri već kupili stanove u Trebinju. Ima i jedna grupa Italijana koji već radi na tome. Mi često nismo ni svjesni kakvim nas očima drugi gledaju, i koliko je ovaj grad zaista lijep. Naši gosti su posebno oduševljeni ljepotom našeg grada, a posebno ljepotom naših djevojaka i žena. Kažu da imamo mnogo žena i da su sve lijepe. Pitali su čime se mi ovdje hranimo? Navodno, nešto takvo nigdje ne postoji. Tako mnogo prelijepih žena na realtivno malom prostoru?!

Imate li podršku u gradu?!

- Ovaj skup je podržala i opština i dosta privatnih firmi. Podrška, dakle, postoji, nadam se da će biti još veća. Međutim, moram reći, ima i onih koji bi motociklizam zabranili, onih koji bi na prislonili uza zid.            N.M.

ĐORĐE DAVID NAKON KONCERTA U TREBINJU

ROCK AND ROLL JE MOJ ŽIVOT

Beogradski rok muzičar Đorđe Nikolić, široj javnosti poznatiji kao Đorđe David, osim muzike pokazao se i kao talentovan glumac i slikar. Snimio je i pet koprodukcijskih filmova u Italiji i Francuskoj, kao i nekoliko domaćih filmova i serijala. Tek 1990. počinje se ozbiljnije baviti muzikom i odmah osvaja nagradu za interpretaciju na festivalu zabavne muzike "Beogradsko proleće", sa pjesmom Aleksandra Sanje Ilića "Moj bol", za koju je sam napisao stihove. Učestvuje i na festivalima MESAM i takmičenju Jugoslavije za Pjesmu Evrovizije. Prvi solistički album je snimio 1995. godine pod nazivom "Balkan", na kome je bilo dosta političkih kritika i borbe protiv militarizma, ratova, bijede, droge.

Đorđe David je nedavno gostovao i na trebinjskoj, desetoj i jubilarnoj motorijadi, gdje smo, u kasnim noćnom časovima, nakon završenog konerta, kratko porazgovarali.

Đorđe David poznat je i kao pjevač, i kao glumac, šta vam je draže?

ĐORĐE DAVID: Mislim da je scena nešto što je kod mene u životu usledilo kao jedna totalna suprotnost od onoga što se u familiji dešavalo. Dakle, s obzirom da su u porodici svi bili pravnici, lekari i bankari, neobično je bilo što sam ja upisao glumu.

Posle toga sam upisao i psihologiju, nadajući se da će izmisliti nešto revolucionarno u tom pogledu. Kada sam, međutim, video da bih se, pored ljudi koji su bolesni, ja razboleo još više, jer sam veliki emotivac, pobegao sam u nešto što mi ipak, koliko toliko, u ovim vremenima omogoućava iluziju koja se zove zajedništvo. To je, po meni, nešto što ima kao zadatu temu,odnosno, možda kopiju zadate teme još iz plemenske zajednice.

Gdje je tu, onda, muzika?

ĐORĐE DAVID: Gitaru, bas i bubanj još ništa nije pobedilo, pa tako smatram da je i Rock and Roll jedan primitivan, strastveni ostatak već pomenute plemenske zajednice. Moja je teorija, u stvari, da sve što je iz te plemenske zajednice ostalo čisto negde u emociji, u nadogradnji, u hijerarhiji vrednosti, jeste muzika kao jedina prava stvar u ovom današnjem vremenu kada je sve otišlo u kompjutere, u tehnologiju, kada je sve otišlo u lovu, a ljudi više ne razmišljaju ni o duši. Nažalost, ljudi više ne razmišljaju ni o tom zajedništvu, osim na način - koliko love, toliko i muzike.

Ovi momci sa kojima sviram su me u tom pogledu nekako trajno opredelili, pa mi je jako važno da se kaže  "Đorđe David & Geng", jer, ja ime jesam napravio u "Generaciji 5", ali, produžetak tog nekakvog mog života u muzici traje zahvaljujući momcima iz ovog benda koji su fenomenalni muzičari.

Od kada ste sa "Gengom"? Zašto niste sa njima od kada ste napustili "Generaciju5"?

ĐORĐE DAVID: Ja sa ovim momcima radim već šest godina, a ranije se nismo mogli sresti iz prostog razloga što su oni mnogo mladi, od dvadeset do dvadeset i pet-šest godina. Žali bože što se nisu ranije rodili, jer su oni izuzetno dobri. Ja, sa druge strane, moram da priznam da je Rock and Roll još uvek moj život, da sam malo kasnije sazreo i da sam se mnogo blesavio u životu, ali mi nije žao. Jedino mi je žao što u svome životu nisam imao malo više reda.

Tako se, i pored svega, još uvek uspevam odupreti onim nekim zakonitostima sazrevanja i odrastanja i još uvek jurcam za tim nekim oblakom, a ko zna, možda ba š u Trebinju, sa ovoliko prelepih devojaka, siđem sa oblaka, Ipak, čini mi se da nikada nisam bio bliži negoli sada da sednem sa ovom trojicom momaka na taj oblak i da zajedno uživamo.

Zbog toga se i malo ljutim kada se najavi Đorđe David, a ne pomene grupa "Geng", čiji su članovi Aleksandar Mitrović - Tomi, Đorđe Golubović - DŽozi, Stefan DŽeletović - DŽela (Hercegovac, sa vaše gore list).

Da li sa tim vašim temperamentom ide i promjena imena u Đorđe David?

ĐORĐE DAVID: Ime nije promenjeno, jer mi je zaista ime Đorđe, a prezime mi je Nikolić. Ako uzmemo da mi je David crkveno ime, onda je to znamenje. Dakle, ja sam kršten u zemunskoj crkvi, gde me je krstio otac Filaret, 8. marta 1993. godine, pošto sam i ja sam rođen u Zemunu.

Tako sam samo spojio ime i znamenje i dobio to po čemu me ljudi, na moju sreću, prepoznaju i sa čime često identifikuju muziku koju izvodim, ne znajući nazive pesama, ali prepoznaju - To je Đorđe David.

U spletu već pomenute glume i muzike kod vas ide i slikarstvo.

ĐORĐE DAVID: Slikarstvo je, ipak, jedna kategorija koja zahteva mirnog, staloženog čoveka, onog čoveka koji ima vremena za sumiranje svojih životnih misli, životnih perioda i životnih kodova koje čovek sebi zada. To su stvari koje, pre svega, odlučuju o tome kako se nešto odigrava ili ne odigrava.

U tome kontekstu, s obzirom na ritam života kada je Rock and Roll u pitanju, meni jako malo vremena ostaje za tu vrstu zadovoljstva, gde si, zapravo, okrenut samom sebi, kao da si okrenut u ogledalo. To je veliko preispitivanje, pa se, samim tim, okreće i ona druga strana medalje, a to je da imam veliki strah od susreta sa sobom.

S obzirom da sada zaista nemam vremena i čini mi se da u ovom ludilu mnoge stvari propuštam, nadam se da ću za nekih petnaestak godina imati vremena da se bavim slikarstvom, ali ću to raditi iz veoma jakih humanitarnih pobuda.

U pripremi je i novi CD, kada ćemo ga čuti?

ĐORĐE DAVID: Uveliko radimo na novom albumu, odnosno, CD-u, ali ga ja zovem albumom, jer taj naziv sa svojih 45 godina ne mogu promeniti. Na njemu ćemo menjati i ime u "Dead  sanj" ili "Smrtonosna testera" u slobodnom prevodu. Album se radi na engleskom jeziku, jer je to nešto što ćemo pokušati plasirati i preko granice. Takođe, u pitanju je nešto mnogo žešće nego bilo šta što sam do sada pevao. Kompozitor svih numera je Aleksandar Mitrović Tomi i mislim da će sve skupa biti jako prijatno iznenađenje za sve one koji me vole i koji me ne vole.

Kada pominjete plasman albuma preko granice, pretpostavljam da to nije samo bivša Jugoslavija, ali ste, sigurno, dobro upoznati sa tamošnjom rok scenom. Kako je ocjenjujete?

ĐORĐE DAVID: Vi niste svesni koliko fenomenalnih bendova ima na prostorima Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, i svi oni izuzetno dobro sviraju Rock and Roll. Klubovi su puni talentovanih ljudi, ali je televizija ta koja diktira tempo i uslove, a to je nešto što mene razočarava, jer Rock and Roll, u reciprocitetu, ide na četvrto ili peto mesto. Sada, najveća takva kuća na Balkanu, TV Pink, uletela je u tu vrstu priče i kombinaciju izdavačke kuće koja se zove Ponjer Records, a ja sam trenutno u vrlo ozbiljnim pregovorima za novo izdanje.

Mislim da, ukoliko se vlasnik "Pinka" Željko Mitrović, jedan od prvih rokera bivše Jugoslavije, prihvati posla da više propagira Rock and Roll, Balkan i Srbija će ponovo imati šanse da budu jedna od pet najjačih sila u ovoj vrsti muzike, kako je to nekada, zajedno sa Britanijom, Nemačkom, Švedskom i Finskom, bila naša bivša zemlja SFRJ...                   V.D.

Rekoste da ste u životu propustili mnoge stvari, možete li ih pobrojati?

ĐORĐE DAVID: To ne mogu, ali vam mogu ispričati jedan detalj iz moga brzog žiovta. Kada sam se nedavno vraćao iz Trebinja, gde sam se susreo sa prijateljima iz Moto kluba, kako bismo dogovorili ovaj koncert na motorijadi, prevrnuo sam se automobilom na Zlatiboru. Preciznije, sedam puta sam se prevrnuo preko krova, izgubio kontrolu nad volanom, a niti sam bio pijan, niti se drogiram, nije mi se čak ni spavalo, ali me je upropastio mobilni telefon. Dakle, nije bila u pitanju ni brzina kojom sam vozio, već brzina moga života, u kojoj sam navikao da mi je i u automobilu sve nadohvat ruke, jer jedino tako mogu sve da stignem, a opet, mnogo toga i porpustim.