DVOBOJ  IZA  NEBODERA

Razgovaraju dva mlada trebinjska biznismena. Prvi, Anđelko, zovu ga i Angel, još nije registrovao firmu, inače ima namjeru da se bavi intelektualnim uslugama. Drugi, Zoka, koga zbog nekih avantura u Zapadnoj Hercegovini, zovu i Pivac, u biznisu je “stara kajla”, mada, kad ga pitaš čime se bavi, on ne kaže “svim i svačim”, nego “ni sam više ne znam”.

Jutros, očito, Angel je u stresu. Danima, kaže, smara ga i izluđuje  kompjuter...

- Ne mogu bez njega započeti, to ne bi bilo ozbiljno, ofis bez kompjutera, ko svadba bez mlade...

Nedavno, kupio je nešto staro. Samo da mu stoji na stolu. U međuvremenu, pokazalo se da će ipak na tom “elektronskom grobu” ponešto morati i da otkuca, da primi elektronsku poštu, itd...

- I, čim sam se prvi put priključio, popio sam virus, Trojanca.

Nekoliko puta, Angel je sam pokušao da ga skine, ali nije išlo. Uz pomoć nekog rođaka iz Beograda, koji je bio par dana u Trebinju, formatirao je disk, ponovo nabacio MS Ofis, instalirao NOD, opet povukao poštu i vratio se u normalan život. Sve je radilo ko sat, radilo jedan dan, međutim već sutra ujutru javio se onaj isti Trojanac...

- Vjeruj mi, došlo mi da svisnem, nisam znao kud udaram. Poslao klijentu meil, a on kaže da nisam meil nego “homerovog ratnika naouružanog do zuba”. Baš tako mi je napisao, doslovce...

- E pa baš zbog svega toga, kažem ti, imam ja jednog ludaka, on će ti to srediti... - počeo da ga tješi Pivac.

- Džaba - Angal ne vjeruje u čuda - nosio sam ga tu jednome...

- Koji ti je taj?

- Neki maher za kompjutere.

- Pusti mahere, imam ludaka...

- Inžinjer informatike!

- Mani inžinjera, ja imam pravog.

- Pivac, oladi, molim te, kakve ludake pominješ, meni je biti ili ne biti, petnes hiljada je u pitanju. Moram klijentu poslat profakturu, a šaljem mu Trojance, i to sad, kad mi sve visi o koncu...

- Zato ti i govorim - rashlađuje ga Pivac -  osloni se na moju budalu...

- Ma pusti me, dosta mi je amatera. Onaj inžinjer zovnuo je još dva ortaka. Jedan iz Telekoma, jedan iz Elektroprivrede. Ja im utočio po viski i kažem ono tvoje...

- Koje moje?

- “Pare nisu važne”.

- A oni?

- Zadubili se, nešto kucaju, dumaju, pričaju...

- I, uradiše li išta, probiše li oklop Trojancu?

- Ne, nego opet formatiraše disk, doduše ne cijeli, ali u tome im prođe dan...

- Pa u redu, zato si sigurno mirno spavao.

- Nisam, dvojica su ostala da rade i noću, žena im svako malo pržila palačinke i kuvala kafu...

- A ti?

- Hodo okolo i telefonom se vadio onom klijentu zato što kasni profaktura na petnes tisuća.

- Pa dobro, jesu li do zore završili?

- Nisu završili, nego digli ruke. Vele da ovako nešto prije nikad nisu vidjeli i da mu ne mogu ama baš ništa.

- Kome ne mogu ništa?

- Onom Trojancu!

- I... šta si uradio na kraju?

- Poslušo onog starijeg inžinjera.

- Šta ti je kazo?

- Da mi je jedina šansa da se obratim budali.

- Kome!? - sad je zinuo i Pivac.

- Nekom mladiću koga inžinjeri zovu Budala.

- Pa to bi mogo biti.... - tu se Pivac malo zamislio - to bi jedino mogo biti onaj moj ortak...

- Ko je sad taj?

- Onoj što ti ga stalno pominjem, onaj što ga ja zovem Ludakom... 

- Onda, nema druge, nego, Pivac, vodi me u tu tvoju ludnicu...

Ludnica je u ovom slučaju bila u Policama. Angel i Pivac sjeli su u kola i odvezli se preko mosta. Znam da su parkirali iza nebodera.

Dok je negdje u onim starim zgradama trajao dvoboj između Ludaka i Trojanca, Angel i Pivac  hladili su se pivom i viskijem, naizmjenično.

Uz piće, Pivac je stalno ponavljao.

- Ludak još nikad nije kikso, Trojanac je sigurno već mrtav.

Kad su se opet pojavili u gradu, oba su se smijala i mahala rukama

Sad je Pivac častio, a Angel stalno nazdravljao, psujući Homeru  oca, mater, i dalje po spisku...

J.P.P.

K A R T O N  1675

Izađem  ja iz bolnice i stalno razmišljam "Šta ću i kako ću"? Mislim, ne bi loše bilo da ja odem i do Beograda, dok su bila sretna vremena tamo se išlo... pa da vidim. "Nije oko doratovo prkno", kaže narod.

Raspitujem se. Neki kažu najbolje ti je u Višegradsku, neki me opet savjetuju da idem kod privatnika... Briga njih što se kod privatnika plaća u evrima. Boli njih uvo za moje oko. "Po tuđem prknu hiljadu štapa"

- Za Beograd imaš autobus iz Gacka.

- A do Gacka?

- Neka te neko prebaci ili taksijem.

- Znači, nema autobusa za Beograd prije Gacka? E, što nam se neda! Prije je bilo čvorište na Humu, pa nam pametnjakovići ukinuše voz, a sada je čvorište autobusa u Gacku. E, baš lijepo. U nesreći čovjek nekada ima i sreće. Baš tih dana, jedan moj prijatelj mi reče da ide u Banja Luku privatnim kolima, te se ja zaputim sa njim..

- Kako je bilo u Banja Luci?

- Da ti prvo ispričam moje periperije sa povratkom, da ne zaboravim, a poslije ću ti pričati naširoko. Na Informacijama Autobuske stanice pitam za autobus za Trebinje. Službeno lice mi odgovara:

- Trebinja nema u Službenom registru Republike Srpske!

- Kako nema, pobunim se ja. Znate li vi da je Trbinje grad i to jedan od najljepših u Srpskoj.

- Nema pa nema, šta ću Vam ja tu... nego evo polazi, upravo, jedan autobus prema Crnoj Gori, pa možete s' njim. Požurite da ne zakasnite, kartu ćete kupiti u autobusu, ali morate kupiti ovdje peronsku kartu!

- Hajde, de. Koliko je karta?

- Tri marke.

U autobusu novo iznenađenje   

- Dokle Vi putujete?

- Do Trebinja. Hoćete li kartu do Podgorice ili do Herceg Novog. Do Herceg Novog Vam je malo skuplja, pošto prvo idemo do Podgorice, malo zaovilazno.

-  Hade, nek đavo nosi, kud je otišlo june neka ide i uže, daj mi do Herceg Novog. Odatle ću se nekako snaći.

- E, sad da ti ispričam kako mi je bilo. Lijepo su me primili. Qubazno osoblje, bolnica uređena. Poštuju čovjeka, nema šta. Mislim i zaslužio sam. Kada sam progledao, zahvaljujem se ja doktoru i obećavam da ću mu poslati flašu loze, domaće rakije, jer znam da doktori ne uzimaju mito."Može loza, i ništa drugo" kaže doktor. U razgovoru se ja ohrabrim da ga pitam za ovaj novi grip.

- I medicina se tu teško snalazi, kada prste umiješa politika i trgovina. Vidite li da je prvo pronađen lijek pa onda, tako da kažem, pušten u promet virus. U svakom slučaju, morate se držati propisanih mjera kao i za klasičan virus gripa: izbjegavati bliske kontakte, škole i skupove raspustiti. Tu je najvažnija preventiva.

- A crkveni skupovi?

- Tu se ne bojte. Svevišnji Vas čuva.

Milenko B. i Vlado Kukurić