Tema broja/Glas Trebinja <990>  <28. novembar> 2009

INFORMATIČKA PISMENOST KOD NAS

DALEKO ISPOD

EVROPSKOG PROSJEKA

Pojam pismenosti uvijek je dio neke kulture i tradicije, on ima svoje istorijske, političke i društvene osobenosti. Današnje informatičko doba povezalo je narode, kulture, znanja i poslovanje, a informatički obojena svakodnevica, bez obzira na geografske različitosti, nametnula je nove društvene prakse, nove medije i nove načine kreiranja značenja, a time i nove interpretacije pismenosti. 

Bez pismenog svijeta, unapređivanje znanja te moderna informatička i komunikacijska tehnologija samo će povećati, umjesto da smanjuje, razlike između bogatih i siromašnih.

Razvojem informatičke tehnologije, sve se više susrećemo s pojmom informatičke pismenosti, koja je osnova za razvoj savremenog društva.

Građani Republike Srpske, a samim tim i Trebinja, u  vrijeme sveopšte informatizacije svih sfera života, teško hvataju korak sa informatički razvijenim svijetom. Iako se svake godine povećava broj korisnika Interneta, a računari prihvataju kao nezaobilazan inventar kuća, stanova, škola, fakulteta i kafića, broj onih koji se  zaista znaju njima koristiti u Republici Srpskoj  manji je nego  u zemljama u  okruženju.
 

Iako se  informatika uči  u našem  obrazovanju, zaostajanje u informatičkom opismenjavanju u  ratnim  i poratnim godinama, kada je ono uveliko  uzelo maha Evropski razvijenim zemljama i onima koje su naknadno to i postale, unekoliko je nadoknađeno kroz kurseve i škole za obuku rada na računaru. Tako je informatička pismenost postala  neohodna  u lancu obrazovanja  građana.Da je poznavanje rada na računaru preduslov ne samo za uključivanje u  svjetske informacijske tokove i povezivanje sa ljudima iz naše neposredne blizine pokazuju i konkursi za zapošljavanje  u kojima je glavni zahtjev, poslije odgovarajuće diplome, poznavanje  rada na računaru.
 

Agencija za mala i srednja preduzeća u Trebinju   organizuje kurseve  za obuku  rada na računaru, a  direktor Aleksandar Kurtović kaže da su naši sugrađani zainteresovani za   informatičko obrazovanje:

"Informatička pismenost preduslov je pokretanja reduzetništva i većina poslodavaca navodi ovu vrstu pismenosti  kao uslov kod zapošljavanja. Sa razvojem svijesti  o upravljanju ljudskim resursima  u firmama, sve je više poslodavaca spremno uložiti u informatičku edukaciju svojih radnika. Polaznici  kurseva su  građani različitih starosnih  struktura i obrazovanja, od školske djece, pa do starijih osoba. Što se tiče predznanja, imamo polaznike bez ikakvog znanja o ovoj oblasti, pa do onih sa, možemo reći, dobrim znanjem, a  hoće da dobiju sertifikat o položenom kursu", ističe Kurtović.

"Takođe, informatička pismenost uslov je za rad u  lokalnim i republičkim organima, pa  imamo  grupne upise na kurs, a to su većinom osobe srednje  životne dobi, koji ranije nisu imali kontakta sa informatičkim obrazovanjem i  tehnikom koja to prati. Imali smo polaznike i iz  privatnih firmi koje se bave uslugama i trgovinom. Činjenica je da je u  Trebinju sve više ljudi na društvenim mrežama, što je,  kako kaže, pokazatelj da ipak nismo informatički nepismeno društvo. Očito je kod ljudi polako  prevlađuje  svijest da bez poznavanja novih informatičkih tehnologija i korišćenja interneta  nema bržeg  napretka i razvoja", zaključuje Kurtović.

Društvene mreže

Svakim danom sve više poslovnih ljudi, djece, naučnika i onih u dokolici konektuju se na globalnu mrežu iz nebrojenih razloga. Korisnici Interneta u Trebinju različite životne dobi "svjetsku mrežu" najviše  koriste za komuniciranje preko četa, igranje igrica i skidanje i gledanje video-zapisa.

"Naša sredina bilježi značajne pomake u primjeni informacionih tehnologija u lokalnoj samoupravi, zdravstvu,školstvu,obrazovanju", kaže Nenad Đurić, zamjenik direktora firme TQ NET iz Trebinja koja se bavi prodajom i servisiranjem računara, ugradnjom softvera i intrernet marketingom.

"Najviše naših građana  posjeduje stranicu Google i Yahoo,  najzanimljivija društvena mreža im je Facebook i stranica za razmjenu video-zapisa YouTube. Mada u Trebinju do sada nije bilo ozbiljnijih istraživanja o informatičkom znanju građana, pretpostavka je da Interent stranice za čet znaju koristiti gotovo svi internet posjetioci, dok im je za skidanje muzike, filmova i knjiga još uvijek potrebna pomoć nekog malo boljeg poznavaoca "svjetske mreže'.

On je mišljenja  da je proteklih godina informatička pismenost znatno napredovala, posebno kada je riječ o zaposlenima u javnoj upravi.

"Činjenica je  da su svi državni službenici  primorani da izuče osnovne kurseve. Stanje se stalno  popravlja i u  preduzećima , čemu je doprinjela nabavka modernije opreme i licenciranih softvera.  S druge strane, kada je riječ o opremi koju koriste obrazovne ustanove u gradu, osim Centra srednjih škola, pretežno se radi  na zastarjeloj opremi, na kojoj se mogu učiti  samo osnovni operativni programi", ističe Đurić.

U savremenom društvenom razvoju, a u budućnosti još više, informatičko obrazovanje zauzima  centralno mjesto  ukupne reprodukcije. Zato je važno    informatičko  opismenjivanje učenika.

Obrazovanje  zauzima centralnu ulogu  u  razvoju društva te je vrlo bitna njegova  uloga  u  današnjem informacijskom dobu. Danas se sve više naglašava potreba za obrazovanjem zasnovanim na metodama koje koriste informacijske i komunikacijske tehnologije.

Krsto Marković nastavnik informatike u Osnovnoj školi Jova Jovanović Zmaj iz Trebinja  kaže da ova škola posjeduje  dobro opremljen  informatički kabinet, gdje se nastava odvija po principu jedan računar-jedan učenik.  

"Osnovni koncepti predmeta informatika  u osnovnim školama je  učenje osnovnih pojmova o kompjuteru, hardverskim i softverskim mogućnostima, internetu,  primjeni i korištenju računara  u raznim strukama i značenje  bezbjednosti  podataka i informacija  ugroženost virusima.  

"Nastavnici danas moraju znati koristiti savremene metode i tehnologije u obrazovanju. Jednako je važno da nastavnici budu ne samo informatički  nego i informacijski pismeni, te da posjeduju znanje o tome što je informatička i informacijska pismenost i koliko je njihovo značenje za današnje obrazovanje. Mi se trudimo da naše učenike što bolje informatički opismenimo, naravno shodno tehničkim mogućnosti naše opreme, a rezultat  takvog rada su osvojena prva mjesta iz  predmeta informatika na  raznim takmičenjima", ističe Marković.

Da je informatizacija  škole  krupan i veoma važan društveni i ekonomski zadatak slaže se i direktor ove škole  Milorad Stevović:

"Kvalitet nastave bi bio daleko bolji, jer bi nastavnici u nastavnom procesu mogli da primenjuju savremene nastavne metode i tehnologije. Međutim, da bi se ova ideja sprovela  u djelo, potrebno je da se i škole opreme  modrnijom  računarskom opremom.  Informatičku opremu osavremenjavamo povremeno,  koliko je  to u našim mogućnostima. U proteklom periodu opremu smo nabavljali putem donacija, a u većini slučajeva radilo se o korištenim računarima. Tako smo uspjeli i da opremimo  kabinete u našim područnim školama", kaže Stevović

Elektonski dnevnik

Pozitivan primjer  informatičkog osavremenjavanja, kako u nabavci nove komjuterske opreme i obuci nastavnika je Centar srednjih škola iz Trebinja, škole koja je uključena u  pilot projekat "Uvoćenje interneta u osnovne i srednje škole u Republici Srpskoj" čija je krajnja  namjera da se njime pokriju sve škole u Srpskoj, koji je omogućio uspostavljanje računarskih kabineta u 6 škola sa kompletnom hardverskom, komunikacionom infrastrukturom i stalnim pristupom internetu. Ujedno, realizovana je  instalacija aplikativnog softvera "Elektronski dnevnik"

"Naša škola  nije  slučajno  u  ovom  projektu, već je to plod  našeg   ranijeg zalaganja  i upornosti  u nastojanju da što bolje  informatiči  opismenimo naš  nastavnički  kadar i  modernizujemo informatički kabinet, ističe  Vasiljko  Škrivan, direktor  trebinjskog Centra srednjih škola.   

Škrivan se sjeća da se ratne 1994. godine u informatičko opismenjavanje u Centru srednjih škola  krenulo sa jednim kompjuterom, a sada  škola ima 100  računara, od kojih je 60 stalno konektovano na internet  i svi časovi iz predmeta poslovna informatika i praktična nastava za ekonomske tehničare odvija  po pravilu jedan učenik-jedan računar.

"Veliki pomak u našoj školi napravljen  je  ove godine projektom  "Elektronski dnevnik", koji je projekat Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, a u  koji je uključena i naša škola. Osim dodjele dijela opreme i instalacija  softvera, projekat je obuhvatao i edukaciju nastavničkog kadra, tako  da je 20 nastavnika od ukupno 49,  koliko ih  predaje u ovoj školi,  računajući i nastavnike koji dopunjavaju normu u  školi,   ovom obukom dobilo međunaodni  ECDL setifikat (ECDL-European Computer Driving Licence je evropski standard kojim se dokazuje znanje i vještina u radu sa personalnim računarima). Osim toga, svi nastavnici su prošli edukaciju za unošenje ocjena i odsutnih učenika  sa časova u elektronski dnevnik. Posebno smo zadovoljni angažovanjem za komjutersko opismenjavanje  kolega srednje i starije životne dobi,  koji su bez većih problema savladali računarsku tehniku. Iako je bilo početnih problema, uz jedan ozbiljan odnos i revnosan rad, postignuti su inzvaredni rezultati. Pošto je projekat "elektronski dnevnik" faktički zaživio tek nedavo, još uvijek  nemamo povratnu informaciju od roditelja o efikasnosti "elektronskog dnevnika", kaže Škrivan.

"Resorno ministarstvo i Pedagoški zavod Republike Srpske od nas zahtijevaju da nastavnici što bolje vladaju radom na računaru i korištenju računarske tehnike, kako bi se razmjena informacija nadzornik u Banjaluci-škola   što bolje  odvijala  elektronskim putem. Nedavno smo imali i premijerno održavanje  video konferencije u  gradu, gdje je šest centara iz Republike Srpske istovremeno bilo uključeno sa centrom u  Banja Luci, kako bi se održao seminar za nastavnike informatike i praktične nastave.  Za ovu konferenciju  nije korištena naša oprema, ali   jedino što nam  nedostaje su  kamere, kako bi organizovali ovakav  vid komunikacije",  kaže Škrivan.

Krajnji smisao projekta "Elektronski dnevnik" je formiranje  uvijek dostupne baze podatka.  Za sada  ovaj način informisanja koristi  30-ak roditelja, koji konektujući se  na stranicu e-dnevnik.org, iz kuće ili sa  radnog mjesta mogu  provjerili  ocjene i  izostanke sa časova   svoje djece.

Nema nikakve dileme, informaciona tehnologija  je sve  više zastupljena u obrazovanju, privredi, upravi, domovima - praktično  svugdje.

Tako informatička pismenost,  kompjuter i prateći internet ubrzano  postaju  temelj  budućeg savremenog života i bržeg razvoja. Buduća proizvodnja i društvena organizacija života je nezamisliva bez vrhunske informacione tehnologije.                                                                      

Ukoliko se na ovim prostorima  nešto hitno ne preduzme na intenzivnom i permanentnom širenju informatičkog obrazovanja, jasno je da će sadašnje i buduće  investicije biti usmerene na korišćenje niskokvalifikovane radne snage, osnosno da će proći mnogo vremena dok ne ugledamo proizvodnju visokih tehnologija u ovim krajevima.

Milenko IGNJATIĆ

Poražavajuća statistika

Da smo na repu evropskih događaja kada je riječ o razvijenosti informatičkog društva najbolje potvrđuje podatak da se Bosna i Hercegovina  nalazi na tek 89. mjestu po korišćenju informacionih tehnologija, a iza nas su, ako nam je za utjehu,  jedino Moldavija i Albanija. Iako mnogi kažu da po ovom pitanju "Bosna i Hercegovina  krupnim koracima grabi naprijed", tu tvrdnju demantuje još jedan podatak i to da u Evropskoj uniji  više od osam miliona ljudi poseduje ECDL - tzv. Evropsku kompjutersku  dozvolu koja potvrđuje obučenost za rad na računaru.

Do kraja 2010. godine ovaj sertifikat steđi će još 20 miliona Evropljana, a Bosna i Hercegovina još nema podatke ni koliko je građana informatički pismeno. Jedini podatak na koji se skoro svi pozivaju, a to je o broju korisnika Interneta u Bosni i Hercegovini, a on iznosi  296.588 korisnika . Međutim, to su prošlogodišnji podaci nastali na osnovu istraživanja Regulatorne agencije za komunikacije BiH.

Svjetski ekonomski forum još prošle godine je upozorio da je stanje u  BiH alarmantno, posebno što samo 27 odsto građana koristi internet, pa je ostatak populacije prema kriterijumima moderne civilizacije - nepismen. Pored toga, niska stopa informatičke pismenosti direktno dovodi i do loše ekonomske konkurentnosti na svjetskom tržištu, pa je u tom pogledu Bosna i Hercegovina na 101. mestu