Humoreska

DIKA  I  NARODNI  JUNAK

Brano se ne boji nikoga, osim svojih. U posljednjem ratu, kad smo se jednom pritajili u bivšem “Grilu” na glavnoj ulici, Brano, iako rođeni pacifist, nakon nekoliko konjaka, povukao je jedan dug dim, zažmirio, i zaključio debatu...

- Ti, brate i narodna slavo, radi šta znaš, ali ja moram u rat, čim stigne poziv, idem, pa taman nikad kući ne došo!

Bilo mi je zanimljivo ono posljednje, pa sam se zainteresovao za taj njegov iznenadni patritoski uzlet.

- Da ostanem na radnoj obavezi, moji mi više nikad ne bi kazali “dobar dan, Branimire”.

Nisam mu baš povjerovao, ali nisam ni protivrječio.

Poslije rata, više ne znam ni koje godine, pita me Brano hoću li na izbore?!

Kažem mu kako o tome ne treba s ljudima tako direktno, kako je to stvar slobodne volje svakog građanina, ali on ne popušta.

- Znam ja sve te fraze, nego ti meni lijepo reci, oćeš li ili nećeš?

Rekoh mu da neću, iako još nisam bio načisto.

- Blago tebi, ti možeš kako oćeš, a ja moram i na izbore.

- Što moraš, neće te niko objesit ako ne izađeš!?

- Neće, tačno, ali znaš moje, ogadiće mi život, zaboraviće...

- Da postojiš?

- Ne nego da sam ikad postojao.

Naravno, Brano je dosljedan sebi, čovjek je starog kova. I kad su sitnice u pitanju, glavom mu struje iste misli...

Jednom prilikom, u “Platanima”, pokazuje mi jednog našeg starog poznanika i gotovo da uzdiše...

- E baš mu šešir lijepo stoji.

- Stoji - (bio sam iskren do daske).

- Na pravom građaninu šešir pjeva, na skorojeviću kuka.

- Tačno, to si lijepo reko.

- Na prvom građaninu, šešir je zlatna kruna, a na skorojeviću - tičije gnijezdo.

Opet sam ga podržao i, usput, da razbijem monotoniju, odlučio da ga malo provjerim...

- A dobro, Brano, što ti ne staviš šešir na tu tvoju pametnu glavu?

- Nemam ga!

- Imaćeš, sutra!

- Otkud?

- Ja ću ti ga kupit!

- Ne, ni slučajno!

- Zašto, Branimire?

- Zato što šešir na moju glavu neće.

- Pa reče li maloprije da šešir pravom građaninu na glavi leži ko kruna?

- Rekoh, ne poričem, ali zamisli da sutra ja izađem u grad sa šeširom na glavi?

- Šta bi se desilo, brate i narodna slavo?!

- Čuj, šta!?

- Reci, šta?

- Moji bi prvo kazali da sam poludio, a onda...

Počeo je da nabraja sankcije, sve težu od teže, ne baš u nedogled, ali punih deset minuta...

Naravno, Brano je dosljedan sebi i u vjerskim stvarima. Kad se jednom razvila debata oko seoskog groblja (da li da se pravi “nešto kao kapela” ili da se obnovi crkveni krov), Brano nije progovorio...

- Da sam spomunuo put do groblja, koji je i ove godine potonuo, a u selu više niko nema lađe, svi moji, kad se u gradu sastanemo, u brk bi mi rekli da sam puko!

Naravno, o njegovim tako strogim srodnicima uglavnom ne pričamo, ali jednom sam ga ipak pitao što ih se toliko boji?!

- Jaaa, svojih da se bojim?! Sačuvaj bože! Ne bojim se nikoga, kamoli svojih! 

Kad se malo smiro, podvukao je crtu...

- Da se bojim, da samo jednom pokažem da sam zec, moji bi me zanavijek pokopali...

Zašto, brate i narodna slavo? 

- Zato što smo mi od starina junačko pleme, kod nas nikad nije bilo kukavica, prosto nije im se dalo da se među nama rode! 

             J.P.P.

C    r    t   i   c   a

NADA  ZA BEZNAĐE

Pitaš me šta ima novo u Republici Srpskoj i u Trebinju.

Očekuješ da ti, kao i obično, pišem da će se nešto dogoditi kada Negoš okrene list, ali si se prevario.. Kreće se, to je nepobitno. Jeste da ovaj  poslijeratni period dugo traje ali se ipak kreće.

- I predugo, bojim se da se ne spoji poslijeratni period sa predratnim ..- kaže Vlado.

"Napredujemo svakim danom sve više i više", sporo ali ipak.

Ima jedna matematička aporija kada kornjača prestiže Ahila. To je naša nada.

Mnoge stvari su se zapetljale, ali smo u stanju da to riješimo. Evo, što je vrlo evidentno i eklatantan primjer: Petlju ispred novog mosta, koga su zlobnici nazvali - most koji ne vodi nigdje- smo vrlo uspješno odpetljali.

U demokratiji pratimo najsavremenije evropske trendove: Studenti su zahvaljujući svojim demokratskim pravima uspjeli da smijene dekana Pravnog fakulteta u Banja Luci. Neka se čuje glas podređenih! Istina je i to da su dekana vratili na svoje staro mjesto po sili zakona. Studenti koji se bore samo za šesticu, nisu dobro naučili pravo, pa je dekan vraćen poslije validnog pravnog tumačenja.

U toj demokratiji se trudimo da se dokažemo Evropi prije našeg prijema u Evropsku uniju uskoro u limburgu mjesecu. Svaki dan otvaraju se nove kladionice. Po imenima kladionica rekao bih da su, tipično, naše: "Mozzart", "Williams", "Bet live".

-   Popljačkali su nam verlika preduzeća, a sad nam dižu i sitnu lovu iz džepa - kaže Vlado. Evo, ugašena su sva tri preduzeća u kojima sam ja radio i sticao penziju. Ne znam ko mi sada daje penziju!

-   To su veliki sistemi, mora da je gazda stranac, kažem Ja.

-    Najteže je prebaciti lovu iz tuđeg džepa u svoj, kaže moj prijatelj Goran, advokat.

-   Izgleda da su se dosjetili, dižu pomalo ali sigurno.

-    U prošloj državi je kocka bila zabranjena. Sitnim klađenjem su se mogli baviti samo invalidi, jer im je država, na taj način, omogućavala sitnu zaradu.

- U ovoj državi promijenilo se samo to što smo sada invalidi mi, koji se kladimo. Navlače nas kojekakvim reklamama kao: " Deo mog života" ili "Kladite se na sigurno"

 - Na sigurno, dakako, ali za njih.

A znate li vi da je veliki ruski medvjed krenuo uzlaznim stopama kada je Putin ukinuo klađenje.

-   Ne misliš, valjda da se ponovo ugledamo na Ruse? Znaš li ti kako smo prošli slijedeći njihove doktrine. E, nećemo, ovoga puta, pa makar i bili u pravu. A uostalom, šta bi bilo sa indeksom zaposlenosti.  Bila bi prava katastrofa kada bi toliki ljudi ostali bez posla. 

No mislim da ovdje još nismo dosegli evropski prosjek. Nemamo procentualno dovoljan broj "Ovisnika" od kocke, kao npr. narkomana. Kada to dostignemo, već smo jednom nogom u Evropi

No država se i sama trudi: Eto neki dan su dovezli veliki "šleper" pun novih automobila i pored njega instalirali prodajno mjesto. Narod kupuje kao lud. Prolaznik pita:šta prodajete? - Prodajemo lozove za automobile! Drugi prolaznik govori: "Prodaju maglu". Razmišljam: Slično onome mangupu koji je prodavao nevidljive ribice! Sitna lova, ali njima napuni velike torbe a i auto neko od njihovih izvuče.  

 Šta još ima novo?

 Ukrasili su grad sa lampionima iznad glavne ulice. Popravli  su one reklame na kojima su žarulje bile oštećene. Tamo gdje je anđelu falilo jedno krilo, sada ima oba, djedu Mrazu je falila torba, sada ima i torbu i to nam je velika uzdanica da će u toj torbi biti i nekih poklona.

A kada će biti? Kada će kornjača prestići Ahila... pitaću mog druga Moma matematičara! 

Bukvić Milenko i Vlado Kukurić

PS. dopunjeno