NARODNA MEDICINA U HERCEGOVINI (4)

oblici realnog lijeČenja

Bajanje "od sjerme" se preduzima ako nekoga boli neki određeni deo tela, a ne zna se zbog čega. Tada bajalica koja se pozove uzme neke trave, trlja njima oboleli deo tela, i baje izgovarajući formule "U sjerme devetero djece, od devetero osam, od osam sedam . . ." ili broji unazad od sto do jedan - piše Radmila Filipović Fabijanić u svom radu Narodna medicina Istočne Hercegovine.

- Kad čovek slabi a nema nikakvih bolova, ranije bi rekli da su u pitanju "sijeri" sihiri), tj. da je opsednut, omađijan. Tada bi se bolesnik vodio onome ko zna da "skida sijeri". Danas su vrlo retke ličnosti koje se još time bave, dok ih je ranije, navodno, bilo mnogo više. Čovek nad kojim se to izvodi treba skoro nag da legne potrbuške na zemlju. Osoba koja ga "leči" uzela bi velike noževe, prvo bi huknula na njih, zatim bi oštrila jedan o drugi, a sve zevajući i hukćući. Posle toga bi, razvaljenih usta, povlačila noževima niz leđa bolesnika, nekada terajući sijeri "na raskrsnice, na raspustice, u nebeske visine, u morske dubine, đe kokot ne pjeva, đe ovca ne bleji, đe vo ne riče . . ." Posle 15 do 20 minuta, prestala bi s tim, pa bi od tri oke vode, zahvaćene ispod tri vodenice, jednu čašu dala bolesniku, a ostatak bi izlila na njega.

Naravno, o ovom danas pišemo iz kulturoloških, ne iz medicinskih razloga, mada ovaj oblik liječenja i danas je ponegdje prisutan (da ne govorim o nadriljekarima, čije su čekaonice sve punije).

Navedena bajanja, primjećuje Radmila Filipović, prilično su opštena i ponavljaju se na velikom prostranstvu, s malim odstupanjima. Međutim, bajanja protiv groznice, žutice, ujeda zmije, veoma su različita i skoro redovno nose lični pečat onoga ko ih vrši. Vrlo često su kombinacija pojedinih stihova iz napred navedenih bajanja, a nekad su samo nekoliko reči, bez ikakvog smisla, koje se nekada nebrojeno puta ponavljaju. Na primer, basma od ujeda zmije glasi: "Fata, Fata, poljubila zlata - u zlatu zlata!"

U pomenutom radu piše se i o tzv. realnim načinima liječenja...

- Od realnih načina lečenja oboljenja za koja se smatra da nastaju od prehlade (a nekada i nekih drugih), najčešće se praktikuje parenje, jer se prehlada smatra prvim uzrokom mnogih oboljenja. Parenje se izvodi na nekoliko načina. Jedan veoma star, koji se još i danas praktikuje, jeste razvijanje pare ubacivanjem usijanog kamenja u vodu. Drugi način, takođe veoma star, jeste da se u iskopanoj rupi naloži vatra na koju se polože naslage trave avtovine, na što, kad sve to pregori, bolesnik legne i pokrije se takođe avtovinom. Zagrejava se i pari još i privijanjem "trinja" (ostataka od sena kada se digne plast), kao i goveđeg i konjskog đubreta. A najobičniji način bio je "Lezi i pari se uz vatru dok ne ozdraviš, ako ozdraviš!" Danas je više u upotrebi privijanje zagrejanog crepa ili cigle, ali se kod težih oboljenja ipak radije pristupa nekom od starijih načina parenja i zagrejavanja.

U tu svrhu koriste se i oblozi. Topli oblozi se obično primenjuju kod oboljenja grla, zatim kod stomačnih bolesti, kod teškog porođaja (jer se veruje da prehlada otežava porođaj), i kod nekih ženskih bolesti. Kad je reč o oblozima, da pomenem ovde i hladne obloge, iako oni praktično nisu više u upotrebi. Naime, u čaršave natopljene hladnom vodom bili su umotavani bolesnici od tifusa, španske groznice, a nekad i uopšte svi oni sa veoma povišenom temperaturom. Nestankom pomenutih bolesti, prestalo je i primenjivanje hladnih obloga.

- Drugo realno sredstvo koje se često primenjuje je masaža. Preduzima se redovno radi skidanja povišene temperature, kada se bolesnik trlja sirćetom, mašću ili belancetom pomešanim s pšeničnim brašnom, zatim pri nameštanju iščašenih zglobova, kod kila, kod strune (čime se navodno pomereni želudac vraća na mesto), kod nekih ženskih bolesti ("da rodulja dođe na mjesto, kad spadne od porođaja ili pobačaja"), i dr.

- Kod rana svih vrsta (izuzev "žive rane") preduzima se prvo dezinfekcija, zatim se zaustavlja krv, pa tek onda stavlja melem koji pomaže zamlađivanju tkiva. Ako se rana zagnoji, primenjuju se sredstva koja treba da izvuku gnoj (npr. druga vrsta melema) pa se, pošto se rana očisti, ponovo stavlja melem za zamlađivanje tkiva. Slično kao sa ranama postupa se i sa zapaljenim i zagnojenim mestima, koja se prosecaju i iz njih nečistoća odstranjuje.

...Pomenuću još jedan veoma omiljen način lečenja mnogih oboljenja u ovom kraju. To je stavljanje flastera zvanih "ceroti" (češće) ili "jakije" i "smolarice" (ređe). Ovi flasteri se stavljaju na slepoočnice "da izvuku" oboljenja očiju, iza uha kada je u pitanju upala srednjeg uha ili kakva druga bolest koja izaziva bolove u tom delu glave, i na lumbalni deo kičme trudnica koje su sklone pobačaju ili prevremenom porođaju, da bi se plod zadržao do kraja trudnoće. Stavljaju se i na svaki deo tela u kom se jave bolovi od "izdavnog" (zastarelog) uboja.

I najzad, najvše korišten način lečenja je uzimanje čajeva od jedne biljke ili više njih, zatim vode u koju su bile potopljene lekovite biljke, kao i isceđenog soka iz nekih lekovitih biljaka. Davanje ovih infuza i dekokta kombinovano je najčešće sa svim do sada pomenutim načinima lečenja, pa čak i sa bajanjima.

Poseban odjeljak ove studije Radmile Filipović Fabijanić vezan je za poznavanje bolesti...

- Upoređujući oboljenja navedena u starijoj literaturi o narodnoj medicini istočne Hercegovine i ona o kojima ima podataka u novijim zapisima sa terena iz te oblasti, dobićemo veoma malo izmenjenu sliku iako ih razdvaja vremenski period od skoro sto godina. Ogroman napredak medicine u tom periodu, koji se ogleda kako u pronalaženju do tada nepoznatih uzročnika bolesti, tako i u pronalaženju lekova od epohalnog značaja, na narodno poznavanje bolesti i njihovih uzročnika nije se mnogo odrazio. Naime, broj oboljenja koje je narod ovoga kraja poznavao i sam ih lečio, do vremena našeg ispitivanja povećao se upoznavanjem svega nekoliko bolesti. Tako su se pojavila saznanja o reumi, te se ona izdvaja od kostobolje i poganice, u koje su ubrajani svi bolovi u kostima i mišićima bez obzira na uzrok.

Druga bolest je rak. Ovu bolest na unutrašnjim organima narodna medicina još uvek ubraja u njoj do tada nepoznate bolesti, za koje je dijagnoza "izjeda ga nešto", "raspadaju mu se džigerice" i sl., a novo saznanje se ogleda u izdvajanju rak-rane na spoljnim delovima tela iz grupe bolesti obuhvaćenih zajedničkim nazivom "živa rana" (u što su doskora ubrajane bez razlike kako sve površinske rak-rane, tako i tbc i druge fistule, pa i svaka rana koja brzo ne zaraste).

Iz pregleda oboljenja koja narod ovoga predela poznaje, videće se da je njihov broj, kada su u pitanju unutrašnje bolesti, prilično ograničen. Kod bolesti nervnog sistema, organa za krvotok, organa za disanje i organa za varenje često su jednom narodnom dijagnozom obuhvaćena sasvim različita oboljenja. Da navedem samo kao primer strunu, poganicu ili oduzetost. Za čoveka kažu da se strunio kad praznog stomaka radi ili podigne što teško, pa mu se navodno želudac pomeri i izaziva tegobe, ali i kada usled pretrpljenog straha izgubi apetit. Poganica su i akutni bolovi koji nastupe u bilo kom delu tela bez narodu rarzumljivog uzroka ili povrede, i mrlje koje se navuku preko rožnjače. A oduzetost je svaka paraliza, kao i nemoć, bez obzira na uzrok.

Nasuprot vrlo oskudnom poznavanju unutrašnjih bolesti i njihovog lečenja, stoje povrede i neke spoljne bolesti, odnosno bolesti koje se manifestuju i promenama na vidljivim delovima tela, u vezi s kojima se razvila nekada veoma smela narodna hirurgija. Kod oboljenja i povreda čiji je uzrok vidljiv ili razumljiv razvijala se na osnovu empirije najčešće vrlo racionalna terapija. Iz pregleda povreda i njihovih načina lečenja, koja su doskora praktikovana, videće se kakve su sve zahvate vršili narodni hirurzi.

Priličan broj oboljenja, oko 85, za koja sam konstatavala da ih je narod doskora sam lečio ili to još uvek čini, zabeležili su pod istim nazivima i raniji ispitivači narodnog života u Hercegovini, i sa istim uputstvima za lečenje. Odnosno, izmena ima utoliko što je broj uputstava, koji je za lečenje jedne bolesti nekada bio znatan (išao je, npr., i do 16 pa i 19), danas reduciran. A ono što je ostalo i što je zabeleženo ne razlikuje se mnogo od onog što je ranije zabeleženo. Sasvim razumljivo objašnjenje ovoj pojavi daje činjenica da se danas sve češće konsultuju uporedo i školovani lekari, pa se koriste i njihova uputstva za lečenje, što sve polako reducira i značaj i ulogu narodne medicine u narodnom životu.

- Niz oboljenja koja stanovništvo istočne Hercegovine poznaje i danas, a koja ovde prikazujem, upotpuniću podacima iz literature samo za ona oboljenja koja prilikom ispitivanja nisu zabeležena, da bi slika bila potpunija, jer od onog što je zabeleženo i onog što je u starijoj literaturi prikazano, kako sam već rekla, velikih odstupanja nema.

MALA HIRURGIJA

- U narodu ovoga kraja i danas su vrlo česte hirurške intervencije, ali za razliku od nekadašnjih, kada su vršene i veoma smele, svode se na tzv. "malu hirurgiju". U njoj preovlađuju intervencije kod povreda, te ću stoga prvo govoriti o njima.

Veoma česte povrede u vidu fraktura i luksacija obično leče vidari, kojih ima skoro svako selo. Svaki od njih prvo namesti prelom, odnosno iščašenje, pa ga zatim fiksira čvrstim zavojem, koji se pravi na različite načine. Kada je u pitanju otvoreni prelom, malo je vidara koji se prihvataju njegovog lečenja, zato što uporedo s prelomom treba lečiti i ranu. Kod rđavo sraslih preloma postupa se vrlo radikalno. Pacijent se opija rakijom, mesto na kome je taj rđavo srasli prelom se pari, pa se zatim lomi i nanovo namešta kao potpuno svež prelom. Ovih se intervencija retko koji vidar prihvata.

narodni ljekari

Komplikovanije hirurške zahvate (čije je vršenje još Austro-Ugarska strogo zabranjivala a izvršioce kažnjavala) vršili su poznatiji narodni lekari koji bi na poziv dolazili. Kako su oni bili iz Bosne ili iz drugih krajeva, o njima neću ovde govoriti već ću pomenuti samo one iz ovoga kraja Hercegovine.

Poznati narodni hirurg u 19. veku bio je, npr., Jevto Dučić iz Nadluga kod Trebinja. On je, pored ostalog, bio i "kiloredža", tj. specijalista za operisanje kila (Herniae), po čemu je bio nadaleko čuven.