INFO-PROJEKTI
 

NARODNA MEDICINA U HERCEGOVINI

Kako se Šta lijeČilo

U svom radu Narodna medicina istočne Hercegovine Radmila Filipović Fabijanić, prema narodnoj percepciji, ovako je podijelila bolesti...
 
1. Glava
 
a) Glavobolja (Cephalalgia) se ne smatra simptomom drugih oboljenja, već posebnom bolešću. Veruju da može da bude izazvana "udarcem", tj. promajom, ali i nabacivanjem čini. Leči se uglavnom privijanjem obloga na čelo i slepoočnice, s dodacima, kao što su, npr., kriške sirovog krompira, zatim kađenjem, pa i bajanjem (najređe).
b) Zamavica (Vertigo) se leči umivanjem vodom u koju su prethodno stavljene lekovite trave ili neko cveće (nisam mogla da saznam koje) da u njoj prenoće.
c) Pomama ili bjesnilo u glavi (Shisophrenia) nastaje, po verovanju, kada se ograiše. Takvog bolesnika koji se "pomamio", "prevratio mozgom" ili "skrenuo" vodili su popu Marku Daniloviću u Čičevo (kod Trebinja), popu Jovi Bratiću u Fojnicu (kod Gacka), sv. Vasiliju pod Ostrog i sv. Arsenu u Kosjerevo, da im se čitaju molitve. Vodili su ih takođe i hodama da im sakupe "dairu" i daju zapise, a ranije i "stručnjacima" za trepanovanje da im otvore lobanju i skinu "krv s mozga", čemu se vrlo retko pribegavalo.
 
2. Oko
a) Krv na oko ili nametalja (Conjuctivitis) leči se ukapavanjem ženskog mleka u oko (muškarcu treba ukapati mleko žene koja doji muško dete, a ženi one žene koja doji žensko dete). Neki kažu da ovo mleko treba ukapati kroz provrćen luk "samenik" (to je beli luk kome jedno česno čini celu glavicu). Neki su takvo oko ispirali "đulsijom" (ružinom vodom), neki sokom trave rosopas, a neki bi kapali u oko mešavinu soli, šećera, trave razgon i trave metilja. Pored svega ovoga, primenjuje se i bajanje u kome se pominje Ognjena Marija, a koje kazivačica nije znala (a možda nije ni htela) da mi kaže.
b) Mrenu (Catharacta) ljudi i žene vešti tome skidaju vrhom česna belog luka, ili leče stavljanjem "smolarica" na slepo oko.
c) Badlje u očima (Trichiasis) leče samo čupanjem trepavica, jer veruju da je uzrok tome zadebljao i upaljen koren neke trepavice. Stoga su ljudi koji boluju od ove bolesti skoro sasvim bez trepavica.
d) Čmičak ili jačmičak (Hordeolum) se leči privijanjem toplih obloga ili višnjeva lista premazana medom.
 
3. Uho
a) Uhobolja (Otitis) nastaje od "udarca" (promaje) i leči se kapanjem toplog ulja niz nož u uho, kao i paljenem fitilja od navoštene krpe, čiji se jedan kraj stavi u uho, a drugi slobodni zapali (da izvuče gnoj iz uha).
b) Upala srednjeg uha (Otitis media) leči se stavljanjem flastera "cerota" iza uha, koji, navodno, treba tako bolest da izvuče.
c) Podušnice (Parotitis) su najčešće kod dece. Leče se privijanjem "sjerine" (neoprane vune) natopljene toplim uljem ili rakijom.
 
4. Usta
a) Dilaltija (Ptialitis), upaljene i otečane podjezične žlezde provaljivane su iglom.
 
b) Otečene desni (Gingivitis) se masiraju i ispiru slanom vodom ili rakijom.
c) Jašterica (Glositis) na jeziku izađe, po narodnom verovanju, kad ko za kim rđavo govori; ona sama prođe.
 
5. Zubi
a) Zubobolja (Odontalgia) je opšti naziv za sve bolesti zuba. Ranije je lečenje pokušavano mnogobrojnim sredstvima, a danas kažu, u šali, da su joj jedini lek "da korjen vidi sunce", tj. da se izvadi, ili "hladno gvožđe" odnosno klešta. Zubi su ranije vađeni običnim kleštima koja bi skovao neki kovač, a danas poneko od onih koji još vade zube ima i poneka stara zubar-ska klešta, koja uvek nosi sa sobom u depu, uvijena u vatu ili krpu. Rane posle vađenja zuba ispiru slanom vodom ili rakijom.
 
6. Grlo
a) Grnica (Diphteria) je bila uzrok velike smrtnosti dece. Woj nije bilo leka i pored privijanja vune na vrat i duvanja nišadora kroz fišek od papira u grlo.
b) Grlobolja ili gušobolja (Laringitis) se leči privijanjem toplih obloga ili raspolovljenog kiselog krastavca i uzimanjem toplih čajeva. Svega u dva slučaja (kod Srba u Trijebnju i u Mionićima) zapisala sam da se lečenje travama i mehaničko uklanjanje gnoja (ukoliko je grlo prekriveno gnojem) kombi-nuje sa bajanjem.
c) Resinu ili resicu "kad spadne" (Angina Tonsillaris) "vešte" žene podižu prstom, pri čemu istisnu gnoj iz krajnika. Posle toga preporuče da se grlo ispire slanom vodom.
 
7. Oboljenja organa grudne duplje
a) Zaduha ili sipa (Asthma bronchiale) leči se uzimanjem čajeva od lekovitih trava ili preventivnim pijenjem surutke u proleće, kao i pušenjem osušene trave vrijesak. Leči se uzima-njem u trajanju od 40 dana leka koji je spravljan tako što je izdubljena lubenica napunjena šećerom pa ispečena.
b) Kašalj (Tussis), bilo čime da je izazvan leče čajevima od trave ive, sleza, pelina i zovinog cveta.
c) Veliki kašalj, rikavac (Tussis Convulsiva ili Pertusis) leče takođe davanjem čajeva, ali i vodom koja konju curi iz usta prilikom napajanja.
d) Sičija, suva, suha ili pogana su nazivi za Tuberculosis pulm., Phthisis. Nisu je smatrali prelaznom. Leče je davanjem meda i masla, kao i čajevima od trava ive, pelina, sporiša i sleza.
e) Prsobolja obuhvata sve bolesti na plućnom tkivu i bronhijama. Leče je oblogama, čajevima, pa i masažom.
f) Sandije, tišnja, provor ili sijeri (Pleuritis adhaesiva) su dijagnoza i za sva probadanja i bolove u grudnom košu, obično pleuritične. Leče se zagrejavanjem, masiranjem rakijom, ali i bajanjem.
 
8. Oboljenja organa trbušne duplje
a) Struna (Gastritis spastica) je dijagnoza za "smetnuti drob" i za nervozu stomaka. Leči se na tri načina. Jedan je "zavarivanje strune": ključala voda se prospe u tepsiju, pa se poklopi loncem, koji treba svu da je pokupi. Drugi je masiranje "damara" (žile) koji počinje između palca i kažiprsta leve ruke, prema ramenu, pa se - kad se to završi - bolesnik položi da legne na stranu na levu ruku i da zaspi, a pod mišku mu se stavi kube vune. Treći način je nameštanje "pomerenog" (usled teškog rada) želuca masiranjem i podvezivanjem, ili dovođenje na mesto stavljanjem goveđih rogova kao ventuza u predelu želuca. Daju se i čajevi od metvice, sleza, ive s dodatkom meda.
b) Dalak ili podrast (Tumor lienis) je svaki otok slezine. Leči se privijanjem modre hartije posute sumporom, ili polupečene ječmene pagače premazane medom, ali i bajanjem.
c) Debela bolest (Hydrops. ascites) leči se samo čajevima koji se piju po 40 dana.
 
d) Otvor ili protoč (Diarrhoea, a i Dysenteria) leči se uzimanjem čajeva od biljaka sa dosta tanina ili kiseline (oskoruša, kupina, drenjine), kao i sirćeta. Leči se još i sedenjem na toplom crepu ili cigli.
e) Zatvor (Opstipatio) se leči masiranjem trbuha toplim uljem, kao i pijenjem ulja.
f) Gujavice ili bubine (Ascarides) su češće kod dece nego kod odraslih. Leče se uzimanjem čaja od resa bokvice, trave simentine, kao i privijanjem na tabane žila od sleza, i jedenjem ili nošenjem uza se belog luka (npr. kao ogrlice).
 
g) Štucanje (Singultus) se prekida tako što bolesnika treba prepasti, ili mu dati bilo šta da jede, a da ne uzima vazduha.
h) Kad boli drob (bolovi u celom stomaku), raspolovi se živa crna kokoš, posoli i privije na stomak.
i) Kamen u bešici (Calculus vesicae urinariae) danas leče samo uzimanjem čajeva od lekovitih biljaka, a ranije su ga narodni lekari i operisali.
j) Kad stane voda (Ischuria), uzimaju se čajevi koji treba da pospeše rad bubrega, te da "voda pođe".
 
9. Bolesti nervnog sistema
 
a) Goropaština ili velika bolest (Epilepsia) se smatra teškom i neizlečivom bolešću, jer se veruje da dolazi od natprirodnih bića i nečistih sila. Ipak, preduzimaju se neke mere. Na prvom mestu, kad bolesnik dobije napad, daju mu nešto gvozdeno (ključ ili maše, npr.) u ruku. Ranije su se takvi bolesnici, kao i danas (i pored konsultovanja lekara), vodili da prenoće na ćivotu sv. Vasilija Ostroškog, i uopšte po manastirima kao i svi ostali nervno poremećeni bolesnici.
b) Mora (Dystonia neurocirculatoria) je dijagnoza i za sve tegobe koje osećaju nervno labilni ljudi u snu, naročito pred promenu vremena. Bezbrojne su priče ljudi o tome kako ih je davila mora u vidu kokoši, konjske dlake ili neke devojke, i o nemoći tih ljudi da se probude i prekinu to mučenje. Protiv more se bore samo vračbinama i pokušajem da otkriju ko im to dolazi u obliku more, jer od tada ta osoba, veruju, ne bi više imala tu moć.
 
c) Damla ili prijeka (Apopledia) je ranije, navodno, bila retka. Danas je ima više, i nema joj leka.
 
d) Strava (Angor, Pavor) je dijagnoza za šok pretrpljen usled straha ili iznenađenja. Jedini lek koji se i danas još u takvim slučajevima primenjuje jeste bajanje.
 
10. Zarazne bolesti
 
a) Vrućica, oganj ili pošalina (Typhus abdominalis) se leči, iako se smatra neizlečivom. Bolesnik se uvijao u hladne čaršave, nije mu se davala voda, kupao se u sirćetu i oblagao sirćetnim krpama.
b) Žućenica (Hepatitis, Icterus) je naziv za sve bolesti koje prouzrokuju žutu boju kože (upala žučnih puteva, jetre i dr.). Leči se uglavnom po principu Similia similbus: čajevima od biljaka žute boje, među kojima se najviše ceni trava zlatica. Leči se i bajanjem.
c) Groznicu (Febris intermittens) poznaju u dva oblika. Jedan je povremena, a drugi stalna potajna groznica. U oba slučaja uzrok im je nepoznat i lečenje se svodi uglavnom na bajanje i druge mađijske radnje. Pored toga, stavlja se na prst opna od jajeta, da navodno "izvuče groznicu", pije se kukurek u vinu, od čega se posle bude "mrtav ili zdrav". Groznice je u ovom kraju bilo naročito mnogo u Zavođu, dok 1925. godine nije isušena bara u Čepelici.
d) Španska groznica (Influenza) je poznata od I svetskog rata, kada je harala. Lečili su je kao i tifus, i trljanjem bolesnika sirćetom oko usta, po čelu i po tabanima.
e) Boginje mogu biti velike (Variola vera), srednje, koje se u narodu ovoga kraja zovu još i "kraste" (Varicella) i male (Morbili). U doba dok je bilo epidemija velikih boginja, u ovom kraju je bilo ljudi koji su navrtali "kraste" (Vaccinatio). U Dabarskom polju su mi pričali o čoveku koji je sam prvo svojim kćerima "navrno kraste" običnim nožićem uzevši gnoj sa obolelih. Priča se i o nekom hodi koji je to vršio srebrnom parom.
 
f) Crni prišt (Antrad) se često javljao i zato je bilo više ljudi koji su znali da ga leče. Na mesto gde se pojavio, prvo su privijana sredstva kojima se gnoj iz tkiva izvlačio na površinu, tj. ona koja su potpomagala sazrevanje. U tu svrhu držan je deo tela na kom je crni prišt i u toploj lukšiji. Svi narodni lekari koji se bave lečenjem crnog prišta smatraju da se ne sme dozvoliti da se sam provali, već da ga treba ranije proseći i očistiti. To objašnjavaju time što bi proces, ako bi se čekalo da sam prišt sazri, zahvatio i kost, pa bi u tom slučaju ostao sakat taj deo tela. Stoga čim se crni prišt pojavi, preduzimaju, npr., parenje i prosecanje, a onda s ranom postupaju kao i sa svakom drugom.
 
g) Kuga i kolera (Pestis i Cholera morbus) su bolesti kojih odavna nije bilo u našim krajevima. Međutim, pričanja o njima su veoma živa. Personificirane, kuga i kolera su dve sestre, koje žive u dalekom "kuginom vilajetu", odakle povremeno polaze da more svet. Kolera je navodno do 1855. godine bila nepoznata, a kuga je bila čest gost naših krajeva. Veruje se da kuga nekad ide sama, nekad su dve (crna i bela), a nekad tri. Kuga sa sobom nosi uvek metlu. Gde počisti sve - niko neće ostati živ, a gde površno pomete, poneko će i ostati živ. Jedini lek od kuge bio je bežanje u drugo mesto i napuštanje obolelih, a od mističnih lekova oboravanje sela, tj. zaštita mađij-skim krugom, koje se vršilo i kod svih drugih velikih epidemija kao zaštitna mera. Verovalo se da kužni bolesnik može da ozdravi ako ga dotakne "prikužnik" (lice koje je prebolelo kugu).
 
h) Vrenjak ili frenjak (Lues) je bolest koje je bilo i koje još ima, ali o kojoj neće da govore. Misle da se prenosi i preuzimanjem odela sa obolelog. Danas ga ne leče sami, a ranije su išli poznatim "stručnjacima" za pravljenje lekova protiv "frenjka".
i) Živi oganj (na "životu", tj. polnim organima) su razne gonoroične upale (Urethritis gonorrhoeica), koje su lečili posipanjem praha od lipovine, kojom je bio "izvijen živi oganj", tj. izvedena živa vatra (što se uglavnom činilo samo radi lečenja).