INFO-PROJEKTI
 

NARODNA MEDICINA U HERCEGOVINI

Kako se Šta lijeČilo

11. Unutrašnje bolesti

a) Vatra (povišena telesna temperatura) se smatra posebnom bolešu, a ne simptomom drugih oboljenja. Skida se oblozima od sirćeta, trljanjem svinjskom mašću i špiritom, uvijanjem u čaršave s brašnom.

b) Kostobolja (Arthritis rheumatica) je narodna dijagnoza za sva oboljenja na kostima, kojima narod ne zna uzrok, te nema ni neku razvijeniju terapiju. Misli se da dolazi kako od nahlade, tako i od nabačenih čini, ograme i prokletstva. Zbog toga se primenjuju kako parenje i utopljavanje, tako i bajanje.

c) Poganica ili sjerma se teško može definisati. Pošto je to dijagnoza za naglo nastale probade u nekom delu tela, koji se ponavljaju, mnogi je identifikuju s kostoboljom. Zbog toga se prvo preduzima lečenje kao da je u pitanju prehlada. Ako probadi i bolovi ne prođu od takve terapije, smatra se da je u pitanju poganica koja je posledica nekog starog uboja ili čini (što je, kažu, verovatnije), pa se preduzima bajanje.

d) Reumu (Rheumatismus) razlikuju od poganice i kostobolje uglavnom ljudi koji se bave lečenjem. Iako je ona relativno kasno upoznato oboljenje, u stvari kasno izdvojeno od kostobolje, lekova za nju ima. Empirijom se došlo do toga da je treba lečiti trljanjem svežom koprivom, ujedima pčela čiji se broj od dve svakodnevno povećava za jednu do određenog broja (obično četrdeset), što zavisi kako od godina starosti bolesnika, tako i od toga koliko je staro oboljenje. Drugi način lečenja reume je zagrejavanje i parenje raskuvanim ječmom ili zatrpavanjem u zagrejano konjsko đubre, kao i trljanjem mašću pomešanom sa špiritom, ili stavljanjem "cerota" (flastera).

e) Ulog (Ishiadica) razlikuju od poganice i kostobolje takođe samo ljudi koji se bave lečenjem, dok sam narod tu dijagnozu retko upotrebljava. Leči se utopljavanjem toplim oblozima.

f) Skrata je dijagnoza za objektivno i subjektivno opšte rđavo stanje bolesnika, koje se manifestuje gubitkom apetita, apatijom, nesanicom i sl. što sve mogu da budu simptomi raznih oboljenja. Narod smatra da je ova bolest mističnog porekla, pa je i lečenje prilagođeno tome: primenjuje se samo psihoterapija u vidu bajanja koje prate razne šamanističke radnje.

12. Kožne bolesti

a) Bradavice (Veruccae) smatraju bolešću koja se dobija nametom. tj. smatra se da ih dobije ona osoba koja je uzela predmet koji je bio upotrebljen u lečenju nečijih bradavica, pa bačen. (Takvi predmeti su obično išaran štap u koji je utisnuto parče bradavice onoga ko želi da ih se oslobodi, ili kakav stari novac kojim su prethodno protrljane nekom bradavice.) Leče se još i mazanjem jasenovim sokom (koji se sakupi na svežoj jasenovoj grani kada se stavi na vatru), kao i podvezivanjem svilom da bi otpale, pa i bajanjem.

b) Lišaj (Lychen vulgaris ili chronicum) je suvi ekcem. Leče ga tako što ga pospu solju, koja se govečetu da da je poliže, a s njom će i lišaj, kako se veruje. Leči se i bajanjem.

c) Mujasilj (Eczema) je svaki vlažni ekcem. Smatraju da se teže leči od lišaja. U lečenju se primenjuju melemi, čiji sastav nisam saznala jer ga je "specijalista" za lečenje i spravljanje krio. Zabeležen je jedan slučaj da je mujasilj izlečen tako što je na mestu koje je bilo njime zahvaćeno zagašen kreč rakijom, pa je na ranu koja je nastala privijan list bokvice da zaraste (što se primenjuje i kod svake druge rane).

d) Svrab (Scabies) je danas u ovom predelu retka bolest. Ranije ga je bilo više i lečio se sokom trave rosopas, mazanjem mastima koje su sadržavale surnpor, kupanjem i presvla-čenjem.

e) Živa rana (Diphtheritis, Gangräna nosocomialis, Carcinoma exulcerans) je dijagnoza za sve rane koje brzo ne zarastaju, i koje se šire, jer ih "živina u njima izjeda". Stoga se u rane za koje se sumnja da je "živina u njima" prvo stavi komadić mladog sira da ostane preko noći. Ako sir do sutradan postane šupljikav znači da u rani ima "živine". Tada se u takvu ranu utisnu smola ili kukurek "samac" (onaj koji raste usamljen, jer se smatra da je jači), da "ubiju živinu u njoj". To izaziva neizdržljive bolove. Neki s takvih rana odstrane nožem sve obolelo tkivo, a neki priviju "žestok" melem, spravljen od stučenih kozlaca, sporiša i kukureka, pomešanih sa sirćetom. Kada se rana na neki od ovih načina iščisti, privijaju se blagi melemi, ili list duvana premazan medom, list bokvice i dr. da tkivo zamladi.

f) Zlić, napetak ili poganac (Panaritium) na prstima ruke je vrlo čest. Kad se pojavi, privijaju se sredstva koja pomažu sazrevanju (stučeni crni luk) i provaljivanju, pa se onda stavljaju sredstva za zamlađivanje tkiva: trava sporiš, ili list duvana premazan medom. Ako se sam napetak ne provali, vešti ljudi ga prosecaju.

g) Čir (Carbunculus) se tretira kao i napetak; potpomaže se sazrevanje i provaljivanje.

13. Zapaljene i otečene žlezde

a) Micina, nicina ili guta (Phlegmones, Supur. gland. lymphat.) se leči privijanjem skuvanog lanenog semena u "ozimašnom" mleku (to je mleko krave koja se otelila u jesen) ili koromana kuvanog u mleku, što ubrzava provaljivanje. Ako se nicina ne provali primenjivanjem tih sredstava, išlo se ljudima koji su znali da ih prosecaju i da ih posle toga zaleče.

14. Tumori

Od mnogih vrsta tumora za koje se zna, narodu u ovom kraju su poznati samo površinski, oni koji su na spoljnim delovima tela, i za njih imaju dve dijagnoze:

a) Mrtvo meso (Lymphomata), koje danas sami ne leče. Ukoliko im smeta, obraćaju se lekaru.

b) Mrča kost (Hygroma) se takođe ne leči, ukoliko ne smeta.

15. Kile

a) Kile (Herniae) danas pokušavaju da leče samo masiranjem uljem i opasivanjem (što slabo pomaže), a ranije su ih narodni vidari operisali. U ovom kraju Hercegovine čuveni "kilorexa" bio je Stojan Dučić iz Nadluga kod Trebinja, koji je živeo u drugoj polovini 19. veka.

17. Dečije bolesti

Urok ili učin je narodna dijagnoza za svaki plači za svaki poremećaj koji nastupi kod dece, posebno kod novorođenčadi.

Smatra se da je posledica pogleda zlih ili zavidnih osoba, te se stoga novorođenče sakriva od pogleda stranih osoba. Na novorođenčad i oko njih stavljala su se apotropejska sredstva. Urok se odstranjuje samo bajanjem: prelivanjem ugljevlja i pregasom.

b) Đetinja, fras ili trzavica (Colapsus infantum i Tetania) su bolesti od kojih su umirala mnoga novorođenčad. Veruju da to "vještice prekinu dijete" i uopšte da je ta bolest u vezi s natprirodnim bićima, te je i lečenje prilagođeno tome. Tu nema vremena za bajanje, već se samo detetu da trava ruta (kod Muslimana: merđanđus) da je pomiriše, ili osoba koja još nije videla to dete treba sekirom da preseče onaj pojas od šarene pređe koji se maloj deci opasuje na golo telo dok ne ojačaju.

c) Tjemenjača (Eczema capilitii) kod male dece se smatra normalnom pojavom. Veruju da mora da bude na detetu i da će sama proći. Tek ako uzme više maha, temenjača se natapa rakijom ili preprženim uljem i pomalo skida svako veče.

d) Zmijojedine ili vukojedine (Lupus) su rane na deci za koje se veruje da su nastale zato što im je majka za vreme trudnoće jela meso od stoke koja je preklana pošto ju je ujela zmija ili vuk. U ovo su tako čvrsto verovali, da kažu da će, ukoliko rane ne izbiju na detetu, pa ni kasnije za života, izbiti makar na golim kostima u grobu! Leče se mladim maslom u koje je dodat prah od stučenih bravljih kostiju, kao i sredstvima koja su u vezi sa živom vatrom.

e) Klini (Hydrocoele) kod dece nastaju, po verovanju, kao posledica toga što je mati za vreme trudnoće prekršila neki tabu. Leče se najviše bajanjem, za koje postoje žene "specijalisti".

f) Evlasus, vasuz od evladsuz (impotencija i sterilnost) se sprečava tako što, po verovanju, muškom detetu treba dati da proba od svakog jela koje vidi "da mu ne bi izišao vasuz". Ukoliko se to dogodi, jedini lek je da se ta materija - ako je ko video i uhvatio - da onome čija je da je popije, te više neće biti sterilan.

g) Kad dete ne napreduje i često boluje, posle gašenja ugljevlja, kojim se ustanovi da li su u pitanju uroci, pristupa se "kidanju skrate". Ako ni to ne pomogne, detetu se menja ime na neki od uobičajenih načina, ili se iznosi na put da ga krsti prvi namernik, ili se golo provlači kroz "moru" (šulji kamen, kakvoga ima npr. u Poglivju kod Trebinja).

h) Kad kome umiru deca odmah po rođenju, bilo od koje bolesti, sledećem rođenom detetu život se osigurava mađijskim putem, jer se veruje da su uzrok tome nabačene čini ili veštice. (Ove mere su opisane u odeljku o preventivi.)

i) Krzamak (Morbili) se smatra teškom bolešću, koju svako dete mora da preboli, kako veruju. Stoga bolesnika od krzamaka ne odvajaju od ostalih ukućana. Leče ga samo prevelikim utopljavanjem i držanjem bolesnika u zamračenoj prostoriji. (V. Boginje)

(Napomena: ovdje su navedeni narodni oblici liječenja i Redakcija Glasa Trebinja ih ni direktno ni indirektno ne preporučuje u savremenoj praksi)

) Kad žena ima potajnicu (Amenorrhoea) pari se i pije čajeve od macine trave, nane i čelinje ljubice.