| Početna |
|
OTVORENA RIBARSKA SEZONA 2010 DA LI SU JEZERA BOGATIJA NEGO IKADA
VELIKE VODE NANIJELE DOSTA RIBE
Nano Miletić: Mogla bi biti dobra godina. Vidim da su i drugi dosta ulovili. Ribe ima. Vode su bile velike, ali riba je sačuvana. Mislim da je i ribarska služba dobro obavila posao. - Danas ničeg ne smije faliti! - kaže Mićo Ninić, pošto se uvjerio da riba “radi”, a i da je sa “kotlićima” i ostalim “instalacijama” za ovu veliku feštu sve u redu. Mićo nabraja samo ono što je došlo “u mesu” i u “bocama”, ono što ima da se pojede i popije, pošto se pribor i ulov ubaci u gepekt. Uz sve to, evo ga, i Slobo Mrkajić donio je “gosta” sa Bilećkog jezera. Riječ je o “somu”, da se nađe, ako usfali što masno za riblju čorbu... Navikli smo u ovom prilikama minulih godina da odmah porazgovaramo sa Mikijem Čučkovićem. Kada mu se odbije i rukovodni staž, on ima dosta godina provedenih u sportsko-ribolovnom društvu. Nema dileme, i on je zadovoljan i vodom, i onim što se negdje do deset sati našlo na udici. Osim toga, drago mu je što se okupilo dosta ribara... - Još su mnogi ribari na vodi, a još nisu došli svi koji su se najavili. - kaže Miki - očekujemo da svakog časa dođu gosti iz Bačke Palanke. Već su stigli Novljani i Nikšićani... Među ekipama koje su zazuzele pozicije iza “kotlića” već se osjeća konkurencija. - Jeste, baš su zagrijani. Ove godine je više “kotlića” nego lani. Svi imaju svoju strategiju za takmičenje. Osim toga, Savo Tarana je napravio gril za sve ribare. Trebinjski vinari donijeli su svoja vina. Sve je besplatno. Zaista smo mu zahvalni. Ove godine, prema onom što smo zapazili “na vodi”, dobar je i ulov... - Jeste - potvrđuje Čučković - sad mi je baš, stigla vijest da je neko ulovio pastrmku od 5 kila. I drugi su dobro prošli, premda je voda enormno visoka. I ove godine se normalno poribljavalo? - To je standardno. Neki dan opet je poribljavano. Ne znam tačan broj, vjerovatno preko 50.000 komada. Jesi li stigao jutros da zabaciš? - Jesam, ulovio sam tri velike ribe. Poslije, došao sam ovdje, da se zabavim. I dan je odličan za opuštanje. Ko nije došao, sigurno je pogriješio. Malo smo čekali da se pojavi današnji rekorder, pitali se ko bi to mogao biti, ko je danas ulovio najveću ribu, kad puče glas... - Eno Nana - s ribom! Pogledah, već se na samoj obali okupila grupa najznatiželjnijih, u sredini Nano Miletić sa velikom pastrmkom. Kad su ga novinari prorešetali pitanjima, odveo sam ga malo “na stranu” da vidim šta stoji “iza”... Nano još ne zna ni koliko je riba teška, kaže da je “fin komad”, vjerovatno od 4,5 do 5 kg. Ulovljen je u brzaku, iznad ušća Sušice. Iako Nano ima četrdesetak godina ribarskog staža, trebalo mu je pola sata da ovoliku pastrmku izvuče na obalu. - Voda brza, a najlon tanak, svega 0,14. Svaka greška se plaća. Ipak, našlo se dovoljno strpljenja... Nano, kao mnogi koji su se danas našli u Lastvi, čitav se život bavi sportskim ribolovom, ali, i za njega, ovakav ulov je vrhunac... - Za ovakvu ribu ide se čitav život u ribolov. Ovakav “komad” ne nailazi svake godine... Pitam ga kakva bi mogla da bude ovogodišnja ribarska godina? - Mogla bi biti dobra. Vidim da su i drugi dosta ulovili. Ribe ima. Vode su bile velike, ali riba je sačuvana. Mislim da je i ribarska služba dobro obavila posao. Nano je često na vodi, paljivo prati sve promjene. - U Lastvi, uglavnom, sve je isto. Nema većih promjena, osim što će ove godine biti više ribe zbog velikih voda. Vremenom ona će se povući dole, pa će najesen opet izaći. Međutim. Bilećko jezero je druga priča... Zašto? - Prvo, taj som... rastao je sigurno 25 godina, a nije lovljen dok nije narastao na veće dimenzije. Kad se to dogodilo, prišao je obali. Kako je som prišao obali, ostala riba odmakla se od obale. Mi, do tada, nismo ni znali da u jezeru ima soma. Jedne od tih godina, sa svojim kolegom Pujićem, Nano je bacio mamac za soma, i tada je ulovio prvog, bio je težak oko 7 kila. - To nas je uvjerilo da nam je teorija bila ispravna. Danas, sigurno ima komada koji su teški preko 100 kila. Dakle, som tamani ribu u plićaku? - Ne toliko koliko poneko misli. Riba se izmiče od njega, bježi. Som nije veliki predator, on jede oštećenu, bolesnu ribu. Som je neka vrsta čistača. Ali, naravno, kad u plićak naiđe som od 100 kila, normalno je da sva riba pobjegne. Pogotovo šaran koji je osjetljiv. Mi nekada bacimo mamac, šaran dođe, ali poslije, kad se pojavi som, “pređemo” teren sonarom. Nema šarana, nema «udaraca». Ali, na instrumentu se vidi da dole leže ogromni komadi. To je sigurno som... Onda, može se shvatiti: čim u nekoj zoni riba ne «radi» u blizini je som? - Tako nekako. Više smo se puta u to uvjerili. Čim negdje riba ne radi, obiđemo teren, pregledamo sonarom, i nađemo velike somove koji su rastjerali drugu ribu. Znači, sitna riba dolazi na primamu, ali za sitnom ribom dolazi i som. I otud te priče o poremećajima u prirodi. To nisu poremećaji, sve je to potpuno normalno i logično...
VRAĆAM se veselom društvu kraj ribarske kućice. Danas, ovdje se priča o svemu i svačemu. Nema zabrinutih lica, i nema onih koji ćute. Mićo Ninić progovorio je nekolike i o krivolovu. Upozorenja, očito, kod mnogih ne “pale”, ali “pali” ono što zaista može da “izgori” a to su mreže koje su bačene na ritualnu ribarsku lomaču. Ove godine - 50 mreža otišlo je u dim. Sa njima i 50 parangala... No, o tome se danas, u Lastvi, uz najbolja trebinjska vina nije mnogo govorilo... E.G.T. Drago Mrkajić čudi se zašto niko ne lovi ugora, iako ga ima, a zapaža da se javljaju i neke vrste kojih ranije nije bilo. Vode su, kaže, toliko velike i bogate da dolazi do raznih kombinacija. Njegov kum Momo Janković, koji je, takođe, često na vodi, pominje i promjene do kojih je došlo kada je spojene Fatničko i Bilećko jezero. - Ima dosta i gaovice, to je strahovito. Jezero je valjda puno kiseonika. Volio bi da o tome nešto kažu i stručnjaci, ali svi mi znamo d araspolažemo velikim bogatstvom. Janković kaže da se može računati na soma i od 200 kila, na pastrmku od 10 kila (jer za hranu ima obilje gaovice). - Buđen je gore napravio ribnjak, ali je kod nas zaposlio i četiri čovjeka. Ako se ribnjak proširi, primiće još četiri. Pastrmka i šaran sa Bilećkog jezera, napominje Janković, već sada se izvoze van Bosne i Hercegovine... - Za našu ribu zainteresovani su i Rumuni i Mađari. Ona dolazi iz čiste vode, mnogo se razlikuje od one koja je ulovljena u Dunavu ili u Savi. Čuo sam da postoji i interes da se napravi i firma za preradu ribe. O svemu tome treba razmisliti.
|