| Početna NARODNA MeDICINA U HERCEGOVINI (6)
1. Prelomi (Fracturae ossium)
a) Sveži prelomi su vrlo česta pojava. Za njih se pomoć traži još i danas kod domaćih vidara, koji na prvom mestu ustanove tačno mesto preloma i oblik (da li je kos ili prav), pa onda pristupaju nameštanju preloma i imobilizaciji. Nekada se prelom namesti sa nekoliko veštih i naglih pokreta a nekada je potrebno nameštanje laganom masažom. Posle toga se prelom fiksira čvrstim zavojem koji je u principu isti kod svih vidara. Najuobičajeniji je od smese kudeljnih vlakana s belancetom, ali sam naišla i na takav (u Bojištu kod Nevesinja) koji se pravi od kartona raskvašenog rakijom, što se veoma stvrdne kad se osuši. Dok je za ostale čvrste zavoje potrebno da se preko njih nameste i daščice zvane "dlage" (pa se kaže "dlažiti" ili "udlažiti" nogu ili ruku), kod ovoga od kartona raskvašenog rakijom to nije potrebno. Ovako fiksiran prelom ostaje obično 15 do 20 dana, što zavisi od starosti pacijenta (kod mlađih osoba prelom brže sraste). Ovako fiksiran prelom može da ostane najviše 40 dana, jer ako do tog vremena kost nije srasla, neće ni srasti. Posle skidanja ovog zavoja, po preporuci vidara, pacijent neko vreme ne sme da opterećuje deo tela na kom je bio prelom.
b) Otvoreni prelomi nisu tako česta pojava. Kada se dogode, vidari na prvom mestu dezinfikuju ranu, pa zatim nameste kost i stave čvrsti zavoj, ali tako da na njemu ostave otvor oko rane, da mogu da je leče. Ako nije moguće tako da se postupi, onda se sačeka nekoliko dana da rana počne da se zatvara, pa kad se vidi da je rana čista i da se neće gnojiti, stavi se na nju melem, pa preko toga čvrsti zavoj.
c) Rđavo srasli stari prelom narodni vidari vrlo radikalno tretiraju. Pošto bolesnika opiju, mesto sa rđavo sraslim prelomom dobro razgreju na pari, zatim ga lome, pa ponovo nameštaju kost i dalje postupaju kao sa svežim prelomom.
2. Iščašenja (Luxatio)
a) Iščašenja takođe nameštaju narodni hirurzi, vidari. Osnovni princip i kod iščašenja je da se laganom masažom (ako je u pitanju rameni zglob, onda preko klupčeta vune stavljenog pod pazuho) zglob vrati na svoje mesto, a posle češće masira ili pari toplim oblozima dok otok i bolovi ne prođu.
3. Ušinuće (Distorsio)
a) Ušinuće je naziv za zapalo meso između zglobova, što se obično dešava s kičmenim zglobovima pri nezgodnom pokretu. Lek je masiranje i stavljanje "cerota".
4. Uboj (Contusio)
a) Na sveži uboj privija se tek odrana, još topla jagnjeća koža, "čapra", tako da unutrašnjom stranom dođe do mesta na kome je uboj. Ako je uboj podliven krvlju, privija se izgnječen i posoljen crni luk ili izgnječena zlatna trava. Da bi se ta krv izvukla (jer, ako ostane, pojaviće se na tom mestu "poganica") stavljaju se "rogovi" ili "žiganti" (ventuze). b) "Izdavni" uboj (zastareli) se prvo pari, pa se na njega stavlja "cerot", koji stoji dok sam ne spadne.
5. Rane i posekotine (Vulnera)
a) Ispiranje rane se vrši slanom vodom, rasolom, urinom, rakijom ili sirćetom.
b) Krvarenje iz rane zaustavlja se oblogom od vinskog sirćeta i soli, smesom od samlevenog pirinča pamešanog s uljem, zatim paučinom, iskrižanim duvanom, strugotinama s unutrašnje strane kožnog kaiša ili čak i podvezivanjem, ako je jako.
c) Zatvaranje i zamlađivanje rane obično se potpomaže stavljanjem zgnječene trave sporiš, zvane i ranolist. Rana na crevima se zatvara na taj način što se pacijentu da da proguta kuglicu načinjenu od zečije dlake uvaljane u skrob (to je retko ukuvano pšenično brašno), koja iznutra zatvori ranu i sprečava opasno razlivanje sadržaja iz creva po trbušnoj duplji. Da "zamlade" tkivo, na ranu se stavljaju melemi, koji su opisani u sredstvima za lečenje. Ako misle da bi moglo da dođe do gnojenja, da bi ga sprečili, privijaju onaj zeleni sloj koji se nalazi na unutrašnjoj strani jasenove kore. A ako se rana zagnoji, privije se ili neki melem koji treba da izvuče gnoj, ili crni puž golać.
6. Opekotine (Combustio)
a) "Vađenje vatre" iz opekotina postiže se mazanjem nečisti od zdravog čeljadeta, puščanom mašću, privijanjem isitnjenog sirovog krompira ili sapunjavih krpa.
b) Kad se "izvadi vatra" iz opekotine, privijaju se melemi koji treba da zacele povređeno mesto.
7. Ujedi (Vulnera morsi)
a) Ujed zmije, koji je u letnjim mesecima u ovom predelu vrlo česta povreda, ranije su lečili sami, a danas se obraćaju za pomoć više lekarima ako ih ima u blizini. U udaljenijim mestima i kada su leti u planini sa stokom, leče ga sami, na neki od sledećih načina:
1. Mehaničko odstranjivanje otrova vrši se tako što se oko ujedenog mesta, sve dokle se otok raširio, izboca ili se naprave manji zarezi vrhom noža, pa se ta mesta ispiru hlad-nom vodom. Iako je vrlo riskantno, pristupaju i isisavanju otrova iz rane, samo paze da to radi osoba koja nema otvore na zubima ili rastavljene zube (da otrov ne bi dospeo u šupljinu usta).
2. Neutralisanje otrova hemijskim putem vrši se davanjem soka trave avtovine ili kuglica načinjenih od zmijine trave (to nije uvek jedna ista trava, jer se pod tim imenom pojavljuju nekoliko biljaka), s dodacima drugih.
3. Navodno uspešno, neki ljudi leče ujed zmije i čitanjem molitava ("dobra molitva" u Hrasnom) ili bajanjem, a neki i kombinovanjem ova dva metoda: davanjem obajanih trava ili bajanjem uz davanje trava da se progutaju.
b) Ujed besnog psa (Lyssa) leče stavljanjem na ranu (na mesta gde su se zarili zubi) raspolovljenih zrna pasulja, koja se navodno zalepe i sama otpadnu kad rana potpuno zaceli. Neki stavvljaju u ranu i kuglicu načinjenu od dlake psa koji je ujeo.
Drugi način je davanje bolesniku da pojede koru hleba na kojoj je ispisana "šator" formula.
c) Ujed pčele se leči pritiskivanjem ujedenog mesta hladnim kamenom ili hladnim oblozima.
d) Ujed pauka (Tarantula), kojih ima u nižim krajevima ove oblasti, leče samo tako što kod ujedenog izazivaju povraćanje ljuljanjem (u čaršavu koji ljuljaju dva čoveka) ili davanjem meda, pomešanog s maslom, da ga jede.
(Napomena: ovdje su navedeni narodni oblici liječenja i Redakcija Glasa Trebinja ih ni direktno ni indirektno ne preporučuje u savremenoj praksi.)
|