PRVA GITARA EX JU ROK SCENE VLATKO STEFANOVSKI
JA I DALJE TERAM SVOJE
Jedan od najvećih virtuoza na gitari edž ju rok scene, nekadašnji frontmen
legendarnog makedonskog benda “Leb i sol”, Vlatko Stefanovski, u pratnji basiste
Đoka Maksimovskog i bubnjara Dejana Milosavljevića, predstavio se dvočasovnim
koncertom, po prvi put u životu, trebinjskoj publici, što je označilo i početak
“Trebinjskih ljetnih svečanosti“.
Kaže da sa svojom starom grupom “Leb i sol” ne sarađuje, otkako su 2006. godine imali zajedničku turneju u znak tri decenije postojanja i rada, ali stare pjesme izvodi zajedno sa novim repertoarom.
“Na koncertu je bilo svega, prošarao sam svoju dugogodišnju karijeru, obrade tih tradicionalnih makedonskih stvari, ali sam svirao i nekoliko numera sa novih albuma, malo bluza, a na kraju sam svirao hitove grupe Leb i sol”, objasnio je Vlatko nakon koncerta.
KAKO VAM SE DOPALO U TREBINJU?
VLATKO STEFANOVSKI: “Čovek nikada ne zna šta ga očekuje u novom gradu, među novom publikom, ali ovo je bilo zaista iznad svih mojih očekivanja, i trebinjska publika, i trebinjska atmosfera. Zaista sam veoma pozitivno iznenađen kako sam srdačno prihvaćen. Meni je Trebinje otkrovenje, nešto novo, pa sam možda i ovdašnjoj publici zvučao novo iako sam već duže na sceni.
NASTUPATE NA SVIM ONIM MJESTIMA BIVŠE JUGOSLAVIJE GDJE STE NASTUPALI NEKADA. KAKO VAS PRTIHVATAJU?
VLATKO STEFANOVSKI: Tamo gde sam nekada svirao mnogo puta i sada imam mnogobrojnu publiku, čak i deca dolaze i uživaju, a na umetniku je da se izbori za novu publiku, jer se treba boriti za svakog novog čoveka, s obzirom da publiku treba privući i zadovoljiti njen ukus. Pri tome je strašno važno da posao ne odradiš rutinski i da odeš kući, već da im nešto daš, da im nešto ostaviš, da se potrudiš da daš neki atom energije više nego si to juče dao. A moja borba je stalno prisutna i ja stalno pokušavam da budem nov i svež, da budem zanimljiv, a ne dosadan i banalan. Zato imam i toliko improvizacije, jer nikada ne znate unapred kome se obraćate.
POZNATI SE KAO ZAČETNIK ONE VRSTE MUZIKE KOJA SPAJA TRADICIONALNO I MODERNO. KAKO JE TO BILO NEKADA, A KAKO DANAS?
VLATKO STEFANOVSKI: Kada smo mi počinjali bila su druga vremena i drugi uslovi, drugačija tehnika i oprema, a sve to je tako različito od ovoga danas. Danas je ceo Balkan, i sva scena bivše Jugoslavije pod velikim uticajem onoga što se dešava u svetu. Pop muzika pokušava da bude u tom nekom “ar em bi”, tehno svetu, ljudi pokušavaju da kopiraju trendove svetske muzičke scene, dok sa druge strane postoji jedna pojava koja je uzela maha i koja je okupirala tu mladu publiku, poput turbo folka. Pojavljuju se neki poprilično niski estetski nivoi, ali, vreme je kakvo jeste, a mi možemo samo da se trudimo da zauzmemo svoj ugao, svoj rakurs u odnosu na ono što se dešava kao pravac, kao trend.
KAKO SE TREBAMO BORITI PROTIV NEGATIVNIH TRENDOVA?
VLATKO STEFANOVSKI: Ja pokušavam da i dalje teram svoje na svoj način. Neki put je to zanimljivo, neki put je dosadno, neki put je in, neki put aut, ali ja idem dalje i teram to što teram, i da, što je najvažnije, verujem u tu svoju muziku i taj svoj rad, jer inače sve to skupa ne bi imalo smisla.
KAKVA JE SITUACIJA U MUZIČKOM SMISLU U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI? KOJI VAM JE KRAJ NAJZANIMLjIVIJI?
VLATKO STEFANOVSKI: Kako je pucala ta Jugoslavija pucali su i neki tadašnji kriterijumi i ta nemirna vremena iz devedesetih godina su zanimljiva i u muzičkom smislu, jer se dešavalo mnogo smešnih stvari, smešnih stihova. Sada, iz makedonske perspektive, mogu da kažem da se u Makedoniji još uvek dešavaju neke interesantne stvari, kada su u pitanju alternativni bendovi, alternativni rok end rol, ali i kada je u pitanju etno scena. Putujući i svirajući po celoj bivšoj Jugoslaviji, ipak mogu da kažem da se od Vardara pa do Triglava dešava puno različitih i zanimljivih stvari. U Hrvatskoj mi se Džiboni čini najzanimljivijim, u BiH, kada je u pitanju etno scena, imam prijatelja Damira Imamovića koji izvanredno spaja sevdalinku sa modernim izrazom, a nedavno mi se javila i jedna pevačica iz Sarejeva, Amira, ali je i srbijanska rok scena još žilava. U svakom slučaju, čekamo novo vreme, novu inspiraciju i novo doba.
U POSLJEDNJE VRIJEME SVE ČEŠĆE SARAĐUJETE SA POZNATIM SVJETSKIM MUZIČARIMA.KAKVO JE TO ISKUSTVO?
VLATKO STEFANOVSKI: Od svakoga nešto naučim, ali i svakome nešto svoje dam, tako da je najveća škola, u stvari, saradnja sa drugim muzičarima, sa kolegama iz drugih zemalja. Ja sam počeo da sviram i sa klasičnim orkestrima, sa big bendovima, sa simfonijskim orkestrima. Prošle godine sam imao koncert sa Wien simfonisjkim orkestrom, što je bilo ogromno iskustvo za mene, jer sam, u onoj zlatnoj sali gde se svira Štraus i slično, imao mogućnost da prvi put unesem Balkan, odnosno, ja sam prvi makedonski muzičar koji je u toj prepunoj sali svirao. Tada sam proširio i svoj krug saradnika i svoj krug interesa. Možda će se uskoro desiti i neki projekt sa nekim iz klasične muzike, ali je o tome rano još govoriti.
ŠTA TRENUTNO RADITE? PRIPREMATE LI NOVE MATERIJALE?
VLATKO STEFANOVSKI: Snimam već novi album. Već sam pri kraju sa onim osnovnim matricama, a u ovom trenutku se bavim pisanjem tekstova i razmišljam o tome ko će mi gostovati u materijalima. U ovom trenutku mogu da kažem da je u pitanju rok album, nema bluza, nema etno stila, samo stari dobri rok sa vokalnim stvarima i zanimljivim tekstovima. Za sada ne znam koga ću dovesti, jer mi u ovom trenutku treba snažan rok end rol glas, ali, videćemo ko će to biti. Imam u planu neke opcije, ali je glupo da sada govorim ko će to biti jer još ne znam. Ono što je sigurno je da sam veoma zadovoljan zvukom koji sam postigao na albumu koji snimam u svom studiju u Skoplju, a nadam se da će CD biti u prodaji pred Novu godinu?
ŠTA JOŠ PLANIRATE ZA OVO LJETO?
VLATKO STEFANOVSKI: Imaćemo dosta šareno leto. Već za nekoliko dana smo u Inđiji, takođe u centru grada, “open air” koncert, nakon koga slijedi koncert u Apatinu, zatim Bitolju, a onda četiri koncerta u Hrvatskoj – Pula, Krk, Umag i Zadar, pa dva koncerta u Makedoniji, a krajem septembra planiramo u Ameriku…
V.D.
Očevog oca otac
Očevog oca otac imao svoju zvijezdu
Na jednom brdu se voljeli
Do beskraja se peli i
Letjeli, letjeli.
Očevog oca otac imao svoju bajku
Sa zjenom od ruže, dlanom nježnog vjetra
Sa njedrima stepe i duginom kosom
Pisanu suncem, opijenu rosom.
Očevog oca otac imao svoju pjesmu
O usnulom pijesku na dnu jednog mora
Imao biser vodu, i imao česmu
Da poji sitni korak i budi rumen zora.
Očevog oca otac imao šaren smijeh
Što cvate ljubičasto i pleše vrhom dana
Kapa od tulipana i mašna od vina
Bio je lud od boja, igre i visina.
A onda dođe Davor sa oštricom mača
Oblakom dima, bodeža i plača
Pojeo zvijezdu, i bajku, i pjesmu i smijeh
Očevog oca otac postao mu grijeh.
I ja danas sadim bilje lažnih snova
Ne poznajem stazu iz ove doline
Zovem ime vjetra i divljega lova
A uvijek sam mali, uvijek sam strah
Ja se samo sivim, ja sam samo prah.
Olgica Cice