DEBATA O PUTU BIH KA EVROPSKOJ UNIJI
SARADNJA
I POMIRENJE
Kancelarija Viskokog predstavnika Evropske unije u BiH i Udruženje Vesta
organizovali su u Trebinju debatu na temu „Put BiH je u jednom smjeru“ koja se,
kako je novinarima uoči sastanka objasnio sam Visoki predstavnik Valentin Incko,
odnosila na izgradnju BiH kao prosperitetnog demokratskog društva.
„Osim samog članstva u Evropskoj Uniji, sve zemlje imaju mnoge prednosti još dok su na putu ka ovoj velikoj zajednici zemalja, a to su, između ostalog, predpristupni fondovi koje može koristiti i Bosna i Hercegovina, naročito onda kada dobije status kandidatske zemlje, a to može da bude za dvije tri godine“, kazao je Incko.
Ovi fondovi se, kako je naglasio, naročito mogu koristiti u prekograničnoj saradnju, gdje Trebinje, na tromeđi, ne samo tri opštine već i tri države, koje zajedno mogu aplicirati za te fondove i kroz zajedničke projekte pomiriti i svoje dojučerašnje netrpeljivosti.
Izražavajući nadu da će takvu prekograničnu saradnju uspostaviti Srbi, Hrvati i Crnogorci, bez obzira na protekli rat, Incko, koji je prisistvovao ranijem sastanku između predstavnika opština Trebinje, Dubrovnik i Herceg Novi, naglasio je da se, i pored sjenki prošlosti, dijalog ipak uspostavlja.
„Crna Gora se izvinula za protekla ratna dešavanja, a iz Dubrovnika se očekuje takav gest i odavde, iako sam čuo da je bilo granatiranja samog Trebinja od strane Dubrovnika, tako da je izvinjenje svih za svoja djela najbolja rješenja u daljoj saradnji“, kazao je Incko.
On je objasnio da slijedi sasatanak sa hrvatskim predsjednikom Ivom Josipovićem, sa kojim će razgovarati i o unapređenju međudržavnih odnosa, ali i o mogućnostima prometa roba na Graničnom prelazu Ivanica, gdje je, kako kaže, za sada moguć prelazak samo praznih kamiona.
Načelnik opštine Trebinje Dobroslav Ćuk je, međutim, izjavio da je Trebinje do sada u više navrata pružalo ruku dobre volje Dubrovniku, te da je i dalje spremno za riječi civilizovanog izvinjenja ukuliko bi ono bilo obostrano.
„U toku rata granate su padale i na jednu i na drugu stranu i mi smo spremni da zajedno sa našim susjedima sjedemo za isti sto ili u Trebinju ili u Dubrovniku i da o onim ružnim stvarima koje su nas i posvađale porazgovaramo“, rekao je Ćuk.
On je kazao da je do sada u više puta preko međunarodnih predstavnika i direktno pozivao dubrovačke predstavnike na razgovore, ističući da nema dovoljno razloga da ne dođe do pomirenja ove dvije susjedne opštine.
„Primamljivi ipa fondovi Evropske Unije za prekograničnu saradnju dovoljan su razlog da Dubrovnik pokaže interes da obnovi saradnju sa Trebinjem“, saglasna je i Vera Đokaj, direktor razvojne agencije grada Dubrovnika.
Podršku Bosni i Hercegovini u evroatlanskim integracijama na ovom je sastanku dao i ambasador Rumunije u BiH Daniel Banu.
„Na osnovu iskustava moje zemlje mogu da kažem da su se upravo ovakva okupljanja pokazala najboljim aktivnostima za put ka Evropskoj Uniji“, istakao je ambasador Banu.
On je objasnio da je važno da ljudi u BiH dobiju prilike da više putuju i steknu pravu sliku o Evropskoj Uniji i saradnji unutar same Unije, ali i najbližih regija...
V.D.
ZAKON O DRŽAVNOJ IMOVINI
Komentarišući Zakon o državnoj imovini koji je jedan od uslova za dalje evropske integracije, Visoki predstavnik Valentin Incko je rekao da zakon u stvari još nije usvojen jer treba da ide na Vijeće naroda, ali da je stav Evropske Unije jasan, a taj je da ne dolaze u obzir unilateralne izmjene, već mora doći do zajedničkog dogovora sviju.
„Odluka moga prethodnika iz 2005. godine Pedija Ešdauna je još na snazi i ne može se mijenjati i ne može je mijenjati niko drugi do Visoki predstavnik“, rekao je Incko.
NOVA MOGUĆNOST DA SE DOĐE DO POSLA
ZAVRŠENA OBUKA ZA BUDUĆE PREDUZETNIKE
"Obuka o preduzetništvu daje dodatan kvalitet u nastojanjima da obezbijedimo što više radnih mjesta. Prošla je priča da sve možemo zaposliti u javnim preduzećima. Moramo naći način da stvaramo radna mjesta, da pravimo takozvane porodine biznise, da sami sebi obezbijedimo radno mjesto“, poručio je načelnik Opštine Trebinje dr Dobroslav Ćuk na ceremoniji dodijela sertifikata za 23 polaznika obuke za preduzetništvo.
Naglašavajući da će Opština dati podršku svakoj dobroj poslovnoj ideji, te da je obuka u Trebinju bila kvalitetna i putokaz Opštini da odabere osobe kojima treba da odobri sredstva kojima raspolaže, a koja su namijenjena za takve svrhe, dr Ćuk je dodao: „Mi imamo sredstva od hidroakumulacija koja ni od prošle godine nisu sva iskorištena. Nema dovoljno interesa, nema dovoljno edukacija kod tih mladih. Upravo avršena obuka jeste odlična stvar i polazna je osnova za stvaranje novih radnih mjesta u opštini Trebinje.“
Inače, obuka za preduzetništvo provodila se u okviru projekta „Panorama“ u tri ciklusa po četiri dana, a organizatori su Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Republike Srpske, Udruženje CEFA trenera BiH, uz podršku Opštine Trebinje.
„Projekat Panorama je projekat aktivnog stvaranja novih radnih mjesta u Republici Srpskoj, koji realizuje Udruženje CEFA trenera u saradnji sa opštinama u kojima se organizuju obuke. Osim Trebinja ovakve obuke biće organizovane u Modriči, Doboju, Bijeljini, Mrkonjić Gradu. Konkretno, u Trebinju, pedstavljene su odlične ideje“ kazala je Maja Knežević viši stručni saradnik Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća RS.
Ona je naglasila da obuke služe da bi se provjerila isplativost biznis ideje i dodala:
„U toku obuke istražuje se tržište, prave marketing i finansijski planovi da bi uopšte mogao da se dobije poslovni plan. Naša Agencija je tu da u saradnji sa lokalnim razvojnim agencijama i odjeljenjima za privredu opština u kojima se provodi projekat, pomogne da se napravi poslovni plan, odnosno da se aplicira na sredstva u opštinama u kojima postoje sredstva po osnovu nadoknade za potopljeno zemljište.“
Kneževićeva je naglasila da Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća takođe služi kao spona između potencijalnog preduzetnika i Investiciono- razvojne banke pomažući preduzetniku da aplicira za odgovarajuća kreditna sredstva.
Tokom dvanaestodnevne obuke u Trebinju predstavljeno je niz različitih poslovnih ideje, kao što su: razvoj autohtonih proizvoda, otvaranje motela, novih prostora za djecu i slično. „Koja od tih ideja će biti i praktično realizovana zavisi isljučivo od polaznika koji su je predstavili“, zaključila je Maja Knežević.
Kako je istaknuto na dodjeli sertifikata, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća RS obavezuje se da će biti tu da svima koji su dobili sertifikate pomogne da na najpraktičniji način realizuju ideju pomažući im da adekvatno apliciraju na sredstva.
U okviru projekta „Panorama“ prošle godine održano je 14 treninga u kojima je učestvovalo preko 350 polaznika , i predstavljeno je oko 60 poslovnih ideja. Dosadašnji rezultat ovog projekta jeste 18 preduzeća u procesu registrovanja.