tPočetna
Uvodnik u povodu
50-godišnjice "Glasa Trebinja"

P I Š I T E

Navršilo je pola vijeka od prvog broja GLASA TREBINJA. Trenutno, eto, stariji smo od većine svojih čitalaca.
(NAŠA KOMUNA, iako nosi datum januara 1953., izašla je u decembru 1952.)
Šta jednom gradu znače novine, slikovito, samo nam se kazalo prije par dana. Naime, tražeći po starim izdanjima grafičke ilustracije za ovaj, jubilarni broj, otkrili smo da, u našim ukoričenim kompletima, nedostaje nekoliko sportskih strana.
Osjetili smo neku vrstu razočarenja i bijesa.
Neko od naučnih radnika ili publicista nije imao vremena da tu stranu prekopira, nego je ono što mu je trebalo jednostavno - izbucao i odnio doma?!
Događaje o kojima su pisale naše kolege (mnogi među njima sad nisu živi), pred svojim očima sad ima samo čovjek kome smo u jednom trenutku povjerovali. Za sve druge građane, za sve druge naučne radnike i publiciste ti događaji su mrtvi.
Danas, zato, pitamo se: kakvi bismo svi zajedno bili da nam neko pobuca sve naše, davno ispisane strane, da uništi svu našu arhivu?
Ili, da idemo još dalje, kakvi bismo bili da nikad ništa nije ispisano, da GLAS nikad nije izlazio, da nikad o ničem nismo ostavili - nikakvog traga?!
Ovo pitanje postavljamo i onima koji će, nadamo se, na ovoj strani obilježiti cijeli vijek "Glasa Trebinja".
(Većina onih koji danas pišu u GLASU neće imati šanse da pročita njihov odgovor.)
No, to je tako.
Da život teče - vidi se i u novinama.
Podjednako i u onim čiji novinari za sebe kažu da pišu istinu i samo istinu i u onima čiji su stvaraoci malo realniji pa došapnu: pišemo samo ono što može da se preživi.
Jasno je kao dan - slobodne novine štampaju se samo u slobodnim društvima (ako takvih ima).
Slobodne redakcije samo su one koje mogu da iznesu prljavi veš i o svome izdavaču. Takve danas ne vidimo, iako pratimo šta se okolo dešava.
No, ne gubimo nadu.
Nekad, u jednom danu može da se desi više dobrih stvari, nego u godini, deceniji, vijeku.
Imajući to na umu, pozivamo vas na saradnju.
Možda baš vaše pero ubrza promjene koje svi priželjkujemo...

ZAHVALJUJEMO SVIM NOVINARIMA KOJI SU PISALI ZA NAŠ LIST. ZAHVALJUJEMO SVIM NAŠIM HONORARNIM SARADNICIMA. ZAHVALJUJEMO SVIM DOSADAŠNJIM UREDNICIMA NAŠEG LISTA. ZAHVALJUJEMO SVIM NAŠIM STRPLJIVIM ČITAOCIMA KOJI JOŠ UVIJEK NA KIOSKU PITAJU JE LI STIGAO GLAS!? ZAHVALJUJEMO I SVIM ONIM KOJI SU NAM, BEZ VELIKIH RAZLOGA, SMETALI; ZAHVALJUJEMO I ONIM JAČIM KOJI SU BILI ZADUŽENI DA NAM ZAGORČAVAJU ŽIVOT; ZAHVALJUJEMO I ONIMA KOJI NIKAD NIŠTA NISU NI ZNALI NI NAUČILI O SLOBODI ŠTAMPE - A IPAK SU NAS ČITALI.